LAKA PRAKTIČNA VEŽBA

Pretpostavite da za nedelju dana imate javni nastup. Sviraćete delo koje ste dobro naučili, ali vam se već sada javlja neka doza nesigurnosti. Da biste se unapred psihički pripremili na buduću situaciju (na ono što se može desiti, ili ono što će se desiti), jer čovek se obično plaši nepoznatog, možda će vam pomoći sledeća vežba koja traje svega 4–5 minuta.   Uveče kad legnete i opustite se, živo i plastično zamislite vaš nastup. Vidite sebe pre početka potpuno smirenog i vedrog i sa jedinim motivom da sebe i svoju muziku poklonite divnoj publici. Doživljavate da je program počeo, čujete aplauz, vas prozivaju, izlazite nasmejani i prepuni samopouzdanja. Vidite kako činite smireno sve one predradnje koje slede pre početka nastupa (opisane u ovoj svesci-školi) i počeli ste da svirate. Osećate se ugodno. Vidite kako sve teče po planu i kako publika uživa u vašoj interpretaciji.   Vidite sebe i da ste pogrešili, ali bez obzira na to, vi mirno i bez panike nastavljate. Vidite da, na primer, neko priča u sali, ili da vam se neko smeje; čujete da je neko ljutito viknuo na vas u momentu muziciranja, ali vi opet preko svega mirno prelazite i najnormalnije nastavljate sa dobrim sviranjem. Možete pretpostaviti neku vašu zamišljenu situaciju u kojoj se možete naći, bitno je da živo dočarate srećan ishod. Šta vi u stvari na ovaj način radite? Vi se pripremate za budući događaj, tj. kako ćete iz njega uspešno ”izaći”. Ovo možete praktikovati i ujutro kad ustanete. Znači, 2–3 puta dnevno, sve dok ne dođe dan nastupa, kada će vam biti jasna celokupna situacija. Mnogi o nastupu razmišljaju tek onog dana kada treba da sviraju. Tada je već kasno, jer nisu proživeli budući nastup. Iz moje škole Učim klarinet III

NEGOVANJE ISPRAVNOG STAVA PREMA SEBI I PREMA TREMI

Niko ne voli i ne podnosi da vidi sebe u lošem stanju i lošem svetlu (da se obrukao, da mu nešto ne ide od ruke, da greši, da je nesiguran itd.). Ovo su neprijatna stanja duše. Svako voli da se dobro oseća. Imajte na umu da su greške normalna stvar. Đačko je vreme za greške i da se ”ne zna sve”, jer inače vi ne biste bili učenici već zreli umetnici (mada ćete često čuti da i oni greše). Nema uspešnog čoveka koji nije doživeo poraz, samo ima onih koji ne mogu da ga podnesu. Uspešan muzičar vrlo elastično prihvata život i sebe u njemu. Uspeh je zbir poraza i uspeha. Iz moje škole Učim klarinet III

MUZICIRANJE

Muziciranje je lepo, jasno i izražajno izvođenje muzičkog dela, ispravno tumačenje kompozitorove zamisli, uz dodatak ličnog doživljaja (emotivnog naboja) koji treba preneti na slušaoca.      Ako se uporedi sa likovnom umetnošću: tačno odsvirani notni tekst je crtež (skica), a muziciranje je umetnička slika sa svim njenim efektima — osećanjem prostora, doživljajem boje, svetlosti i senke.        Uslovi za lepo muziciranje su pre svega talenat i muzikalnost, kao i smisao za lepo i meru, ali i muzičko obrazovanje i posedovanje analitičkog duha. Treba znati i osetiti šta staviti u prvi plan, a šta u drugi ili treći; koje su muzičke celine — fraze, šta treba podvući, gde naglasiti.    To sve treba unapred sebi ”ispričati”, ali tek pošto se savlada ceo komad onako kako je napisan notama. Zapitajte se: kako želim da odsviram ovo delo — odavde ću početi široko-raspevano, pa ću naglasiti ovaj ton; počeću u ovakvoj dinamici, a ovde ću načiniti krešendo ili diminuendo, i sl.          Učinite to nekoliko puta, tokom nekoliko dana pred nastup, sve dok niste sigurni da baš tako želite i da tako treba da svirate-muzicirate, da je ta ideja postala vaša svojina. Iz moje škole Učim klarinet IV

KLARINET U ORKESTRU I KAMERNOJ MUZICI

Od vremena rane klasike (manhajmska škola) klarinet je sve više zastupljen u simfonijskom orkestru. Klarineti u simfonijskom orkestru.      Kod klasičara je uobičajen ”dvojni sastav” duvačkih instrumenata (po 2 flaute, oboe, klarineta, fagota, roga i trube). U partiturama su ponekad navedeni klarineti in B, a ponekad in A, u zavisnosti od toga da li je kompozicija u tonalitetu sa snizilicama ili povisilicama. (Danas se po potrebi svira u transpoziciji.)     Romantičari povećavaju orkestar do ”trojnog” ili ”četvornog sastava”, pa se tako uz dva klarineta in B (ili in A) uključuju bas-klarinet i eventualno Es-klarinet. Naročito su prvom klarinetisti u orkestru vrlo često poverene izražajne, tehnički teže i odgovorne solo-partije.    U duvačkom (vojnom) orkestru klarineti su zastupljeni u većem broju i u raznim veličinama, pošto oni ovde obično vode glavnu melodiju (kao violine u simfonijskom orkestru). Klarineti u vojnom duvačkom orkestru.       Od kamernih ansambala u kojima klarinet učestvuje najvažniji je duvački kvintet (flauta, oboa, klarinet, rog, fagot), zatim duvački trio (oboa, klarinet, fagot). Postoje i drugačiji sastavi: na primer, Mocart, Brams i Reger su napisali po jedan kvintet za klarinet i gudački kvartet, a Brams i trio za klarinet, violončelo i klavir; Betoven ima septet za klarinet, rog, fagot i gudački kvartet, a Šubert – oktet za ta ista tri duvačka instrumenta i gudački kvintet. Francuski kompozitor Floran Šmit ima čak sekstet za klarinete (jedan in Es, dva in B, alt in Es, bas i kontrabas klarinet). Trio za klarinet, čelo i klavir.      Naravno, klarinet se koristi i za solističke nastupe sa orkestrom u koncertima i drugim sličnim delima, kao i uz pratnju klavira (sonate, razni komadi). Koncert za klarinet i orkestar. Iz moje škole Učim klarinet IV

ČEMU SLUŽI I KAKO SE STIČE POZNAVANJE STILOVA

Svaki klarinetista koji želi da se profesionalno bavi muzikom mora poznavati karakteristike muzičkih stilova različitih epoha. Takođe mora znati koji kompozitori su stvarali u datom vremenu i njihove stilove pisanja.        Sigurno je nedopustivo svirati Mocarta kao što se svira Veber, ili na primer Debisija kao Štamica.    Zato je neophodno da već sada što više čitate i učite istoriju muzike, teoriju muzike, harmoniju. A naročito: slušajte dobra izvođenja dela iz različitih epoha — na koncertima, na radiju ili TV, sa ploča, CD-ova ili kaseta.       Slušajte, ali i razmišljajte i analizirajte. Samo na taj način vaša interpretacija može biti stilski ispravna, tj. u duhu vremena kada je kompozicija nastala i njenog autora. Iz moje škole Učim klarinet IV

RASPORED MUZIČARA U ORKESTRU

Prikazan je uobičajen (ali ne i obavezan) raspored instrumenata u simfonijskom orkestru: napred, ispred dirigenta, sede gudači, iza njih svirači drvenih duvačkih instrumenata i rogova, a u poslednjem redu svirači limenih instrumenata i udaraljki. Harfa i eventualno klavir obično se nalaze sa strane.     Mogućni su i donekle drugačiji rasporedi: na primer, druge violine se mogu nalaziti desno od dirigenta, a viole i violončela ispred njega; ili: svi drveni duvački instrumenti u jednom redu, a svi limeni iza njih, itd. Takođe, u operi, gde je orkestar smešten u udubljenju ispred pozornice, raspored će možda biti nešto drugačiji zbog ograničenog prostora. Raspored muzičara u orkestru    Na crtežu su nazivi instrumenata označeni italijanskim skraćenicama, koje se primenjuju i u orkestarskim partiturama: Žičani: Arp.     = harfa V. I      = prve violine V. II     = druge violine Vle.      = viole Vc.       = violončela Cb.       = kontrabasi ————————– Drveni duvači: Fl.        = flaute Fl. picc. = flauta pikola Ob.       = oboe C. ingl.    = engleski rog Cl. b.    = bas-klarinet Cl.       = klarineti Fg.       = fagoti Cfg.      = kontrafagot ————————— Limeni duvači: Cor.     = rogovi (horne) Tr.       = trube Trbn.    = tromboni Tb.      = tuba ————————— Udaraljke: Timp.    = timpani Batt.     = udaraljke (baterija) ————————— Ostali instrumenti: Pf.       = klavir ———————————————– * Primetićete da klarinetisti katkad, osim instrumenta na kojem sviraju, imaju ispred sebe na pultu još jedan klarinet. To znači da oni naizmenično sviraju, prema zahtevima kompozicije, na klarinetima in B♭ i in A ili in Es. Iz moje škole Učim klarinet IV

STILOVI U MUZICI

U istoriji muzike svaka epoha je imala svoje određene karakteristike — svoj stil, po kojem se prepoznaje. A genijalni stvaraoci — kompozitori, pišući u duhu vremena, dali su svojim delima i lični pečat, tj. ostvarili i svoj lični stil. Zato se kaže da je stil u muzici način muzičkog mišljenja nekog doba ili pojedinca u njemu. Kratak pregled karakteristika muzičkih epoha započećemo barokom.   U baroku (XVII i početak XVIII veka) prvi put se snažno razvila instrumentalna muzika. Kao što u slikarstvu i arhitekturi baroknu umetnost karakterišu sjaj i veličina, mnoštvo ukrasa i nemirnih, prepletenih linija, kontrasti svetlog i tamnog, tako se slične odlike zapažaju i u muzici te epohe: ona je prepuna ornamenata (ukrasa), jednovremeno zvuče melodijski samostalni glasovi (polifonija), kontrasti f i p su nagli (bez krešenda i dekrešenda), a ritam teče u stalnom pokretu. Najznačajniji kompozitori baroka su Bah i Hendl. Barokni kompozitori: Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl.        Pošto je klarinet konstruisan tek oko 1700. godine, za njega u baroku još nije bilo literature. Sreću se, međutim, prigodne prerade kompozicija iz ovog doba (videti u zbirci R. Lazić: Veliki majstori za klarinet I—VI). Predstavnici muzičkog klasicizma: Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart iLudvig van Betoven.    U klasicizmu (druga polovina XVIII i početak XIX veka) preovlađuje intelekt nad osećajnošću. Teški i kitnjasti barok ustupa mesto klasičarskoj lakoći, jasnoći i pravilnosti u melodiji, ritmu i obliku. Vodeća melodija se izdvaja od harmonske pratnje. U ovo doba nastaju prvi koncerti za klarinet. Najznačajniji predstavnici klasicizma su Hajdn, Mocart i Betoven, od kojih poslednji već umnogome nagoveštava romantizam.        Muzika klasicizma se svira krajnje precizno, uglađeno i otmeno, sa užim — skromnijim tonom. Klasicizam ne dozvoljava nikakva preterivanja — ni dinamička, ni agogička, ni emocionalna.   U romantizmu (XIX vek) preovla|uju fantazija i osećajnost, nasuprot klasičarskoj uzdržanosti. Stvaraoci poniru u sebe, povlače se u svet mašte, obraćaju se legendarnoj prošlosti, opisuju lepote prirode. Melodija postaje šira, raspevanija, obojena hromatikom i dinamičkim kontrastima.        Instrumentalni virtuozitet doživljava svoj procvat, te se pišu i mnogi koncerti za klarinet. Predstavnici ranog romantizma prve polovine XIX veka su Veber, Šubert, Rosini, Špor, Šuman, Šopen, Mendelson. Predstavnici muzičkog romantizma: Karl Marija fon Veber, Đoakino Rosini, Johanes Brams i Petar Ilič Čajkovski.       U poznom romantizmu se kompozitori rado inspirišu za svoja dela sadržajima iz književnosti, likovnih umetnosti ili prirode (tzv. programska muzika). U melodiji i harmoniji ima sve više hromatike i disonanci, kao izraz naglašene emotivnosti. Ovom periodu pripadaju u Nemačkoj List, Vagner, Brams, Brukner, Maler, Reger, Štraus, u Francuskoj Berlioz, Frank, u Italiji (opera!) Verdi, Pučini.       Granu romantizma čine i tzv. nacionalne škole, pre svega ruska (Glinka, Čajkovski, Musorgski, Rimski-Korsakov) i češka (Smetana, Dvoržak). Ovi kompozitori rado koriste živopisne elemente muzičkog folklora svog naroda.        Romantičarska muzika dozvoljava izvođaču daleko veću slobodu izražavanja, veće lično uživljavanje u interpretiranje dela. Svira se sa ”punijim” tonom i više emocija; skala izvođačevih osećanja omogućava daleko širi raspon dinamičkih i agogičkih senčenja.    Impresionizam (kraj XIX i početak XX veka) dobio je svoj naziv po reči impresija, što znači utisak. Muzika se povodi za slikarstvom: utisci iz prirode se opisuju, doživljavaju i iskazuju na poseban, nov način, sa novim shvatanjem zvučnog kolorita. Melodija se zapostavlja — ona je često rascepkana, fragmentarna, a prednost se daje tonskoj boji, harmoniji i obično složenom ritmu. Najznačajniji predstavnici su Francuzi: Debisi i Ravel. Predstavnici muzičkog impresionizma:Klod Debisi i Moris Ravel.          Ovaj stil traži od izvođača bujnu maštu, krajnju prefinjenost, sklonost ka osećanju boje i njenom najfinijem nijansiranju. Izvođač svojom interpretacijom i dobrim ukusom slika i evocira određeno raspoloženje — naslovom kompozicije sugeriranu atmosferu (impresiju). Za sve ovo potrebno je da izvođač poseduje dobru tehniku i veliku lakoću pri sviranju.    Muzika XX veka odražava duh i tempo života našeg vremena, ali i njegove protivrečnosti. Iako bi se kao njene opšte odlike mogle navesti: naglašena uloga ritma, slobodna i skokovita melodija, disonantna sazvučja — ipak u XX veku naporedo postoje različiti muzički stilovi. Ekspresionizam(Šenberg, Berg) daje prednost krajnjoj uzbuđenosti i najoštrijim disonancama, negirajući tradiciju (napušta se tonalitet). Neoklasicizam (Stravinski, Hindemit, Prokofjev) vraća se klasičnim idealima sklada i uravnoteženosti, ali u novom, modernom zvučnom ruhu, dok se Bartok inspiriše folklorom svog (mađarskog) naroda. Predstavnici muzike XX veka: Arnold Šenberg, Bela Bartok i Igor Fjodorovič Stravinski.        Kompozicije XX veka postavljaju nove zahteve izvođaču: često se koriste razni efekti i nove mogućnosti sviranja na klarinetu (glisando — tj. klizanje s tona na ton; frulato — tj. treperenje jezikom izgovaranjem glasa ”rrr…”; grubi akcenti, višeglasno sviranje — što se postiže kombinacijom specijalnih grifova, itd.). Sve to traži dobro tehnički obučenog muzičara. Iz moje škole Učim klarinet IV

PROFESIJA INSTRUMENTALISTE

Svršeni učenici, odnosno studenti klarineta imaju više mogućnosti za zaposlenje.      Pre svega mogu biti članovi orkestra — simfonijskog (odnosno operskog), duvačkog, narodnog, zabavnog ili jazz-orkestra…    Ne potcenjujmo nijedan od njih: svaku vrstu muzike treba izvoditi profesionalno, tj. tehnički solidno, stilski korektno, sa uživljavanjem u duh i poruku kompozicije. Ne treba da očekuju da će odmah dobiti mesto prvog klarinetiste u orkestru: moraju biti strpljivi, dokazati se trajnim radom, zalaganjem i kvalitetom izvođenja.         Ako u orkestarskoj kompoziciji vaš instrument ima deonicu sa težim mestima, ne treba da se pouzdate da ćete ih bez problema savladati spretnošću u čitanju s lista (iako je to orkestarskom muzičaru itekako potrebno!) i letimičnim ”prosviravanjem” pre početka probe; note svoje deonice ponesite kući i uvežbajte kritična (teža) mesta, da na iduću probu dođete spremni!      Druga mogućnost — zaposlenje kao nastavnici klarineta u muzičkoj školi (ili, eventualno, privatni nastavnici instrumenta). Nikako to ne treba smatrati kao nešto ”niže” od izvođačke karijere.     Dobar nastavnik mora da bude ne samo dobar izvođač koji, kad zatreba, može da lično pokaže kako nešto treba odsvirati, već i dobar pedagog i psiholog. On mora imati smisla za organizovanje nastave, za metodičnu postupnost u prelaženju gradiva sa učenicima, mora znati da se ”spusti na njihov nivo” i da svakom učeniku priđe individualno, da uđe u psihološke probleme mladog bića, da bez ljutnje ispravlja greške, ali i da pohvali svaki uspeh učenika. A iznad svega: da voli decu, da voli svoje učenike i svoj poziv!         Naravno da je san svakog mladog instrumentaliste da stane kao solista ispred orkestra sa kakvim velikim koncertom iz svetske literature. Možda se to neće svakome od vas ostvariti, ali treba imati u vidu da su mnogi čuveni solisti proizišli iz orkestra, ili su istovremeno nastupali kao solisti i svirali u orkestru. A za koncertno nastupanje ima i mnogo drugih mogućnosti: udružite se sa vašim kolegama, sviračima drugih instrumenata, u ansambl — duo s klavirom, ili u kakav drugi sastav (videti poglavlje u ovoj knjizi Klarinet u orkestru i kamernoj muzici).      Neki svetski poznati ansambli ponikli su još u đačkim klupama. A umetnički vredne literature ima za različite sastave — samo je treba dobro izvoditi!       Najzad, svestrano obrazovan muzičar može nađi i zaposlenje koje nije u neposrednoj vezi sa njegovom strukom instrumentaliste — na primer kao muzički urednik na radiju ili TV i t. sl. Iz moje škole Učim klarinet IV

FRAZIRANJE

Pod frazom se u muzici podrazumeva celovita muzička misao. Osećaj za frazu je osećaj za celinu. Dobro frazirati znači jasno razčlaniti muzičko delo prilikom izvođenja, tako da i slušalac može osetiti i pratiti logične celine. Fraziranje je sastavni deo lepog muziciranja.       To bismo mogli uporediti sa glumcem ili govornikom koji jasno, izražajno i slikovito izgovara tekst, na pravim mestima zastaje, podiže ili spušta glas. Dve fraze od po četiri takta. Primer iz kompozicije Razigrani akordi. (Uzeto iz zbirke R. Lazića-V. Peričića Raspevani klarinet I)      Pročitajte notni tekst. Osetite gde je početak a gde završetak neke celine, gde je pravo mesto za predah. Pronađite gde je vrhunac melodije, a gde njen pad; gde treba pojačati a gde oslabiti ton (dinamičko senčenje), gde malo ubrzati a gde usporiti tempo (agogičko senčenje).       No, to mora biti učinjeno sa merom i ukusom, jer preteranim sitnim detaljiziranjem gubi se celina kompozicije. Iz moje škole Učim klarinet IV

VRSTE KLARINETA

Klarineti se izrađuju u nekoliko veličina, čemu odgovaraju njihovi različiti tonski obimi i donekle različite zvučne boje. Svi ti srodni instrumenti čine porodicu klarineta.        Danas se koristi pre svega klarinet in B, kao i klarinet in A i bas klarinet. Zajednički pisani obim za sve vrste klarineta je: (e  –  g3, a ponekad i iznad g3)       Na B klarinetu ovi tonovi zvuče za veliku sekundu niže (d-f3), na A klarinetu za malu tercu niže (cis-e3), na malom Es klarinetu za malu tercu više (g-b3), na bas klarinetu za veliku nonu niže (D-f2, za oktavu niže od B-klarineta).      Nekada su bili u upotrebi i klarineti in C (zvuči kao što piše) i in D (zvuči za veliku sekundu više), kao i dublja vrsta – tzv. basethorn.      Danas se umesto basethornaponekad, ali retko, koristi alt-klarinet in F ili Es (zvuči za čistu kvintu ili veliku sekstu niže), a takođe se veoma retko upotrebljava najdublji instrument iz ove porodice – kontrabas klarinet (zvuči za oktavu dublje od bas-klarineta). Porodica klarineta: 1. klarinet in Es 2. klarinet in B 3. klarinet in A 4. bas klarinet        B klarinet ima svetao ton, vrlo je pokretljiv i sposoban za sve izražajne nijanse (f, p, legato, stakato, raspevane melodije, virtuozni pasaži). To isto važi za A klarinet, samo što mu je ton nešto mekši i tamniji. Oba se koriste u orkestru i kao solistički instrumenti i u kamernim ansamblima.      Es klarinet ima oštar, piskav zvuk, te se upotrebljava u simfonijskom orkestru za dobijanje posebnih efekata (humor, karikatura).        Bas klarinet je po obliku sličan saksofonu: gornji deo cevi sa usnikom povijen je unazad, a levak – naviše. On ima mek, taman, pomalo ”šupalj” ton, čija je specifična boja dragocena u orkestru. Retko se upotrebljava kao solo-instrument ili u kamernim sastavima.          Alt klarinet je po obliku sličan bas-klarinetu, samo je malo manji.       Kontrabas klarinet, koji, kao što je rečeno, ima samo izuzetno primenu u modernoj muzici, izrađuje se u raznim oblicima. Njegov ton je još tamniji nego kod bas-klarineta. Iz moje škole Učim klarinet IV