|
Da biste se unapred psihički pripremili na buduću situaciju (na ono što se može desiti, ili ono što će se desiti), jer čovek se obično plaši nepoznatog, možda će vam pomoći sledeća vežba koja traje svega 4–5 minuta. Uveče kad legnete i opustite se, živo i plastično zamislite vaš nastup. Vidite sebe pre početka potpuno smirenog i vedrog i sa jedinim motivom da sebe i svoju muziku poklonite divnoj publici. Doživljavate da je program počeo, čujete aplauz, vas prozivaju, izlazite nasmejani i prepuni samopouzdanja. Vidite kako činite smireno sve one predradnje koje slede pre početka nastupa (opisane u ovoj svesci-školi) i počeli ste da svirate. Osećate se ugodno. Vidite kako sve teče po planu i kako publika uživa u vašoj interpretaciji. Možete pretpostaviti neku vašu zamišljenu situaciju u kojoj se možete naći, bitno je da živo dočarate srećan ishod. Šta vi u stvari na ovaj način radite? Vi se pripremate za budući događaj, tj. kako ćete iz njega uspešno ”izaći”. Ovo možete praktikovati i ujutro kad ustanete. Znači, 2–3 puta dnevno, sve dok ne dođe dan nastupa, kada će vam biti jasna celokupna situacija. Mnogi o nastupu razmišljaju tek onog dana kada treba da sviraju. Tada je već kasno, jer nisu proživeli budući nastup. Iz moje škole |
Arhive oznaka: CLARINET CARE AND MAINTENANCE
NEGOVANJE ISPRAVNOG STAVA PREMA SEBI I PREMA TREMI
|
Nema uspešnog čoveka koji nije doživeo poraz, samo ima onih koji ne mogu da ga podnesu. Uspešan muzičar vrlo elastično prihvata život i sebe u njemu. Uspeh je zbir poraza i uspeha. Iz moje škole |
RASPORED MUZIČARA U ORKESTRU
|
Prikazan je uobičajen (ali ne i obavezan) raspored instrumenata u simfonijskom orkestru: napred, ispred dirigenta, sede gudači, iza njih svirači drvenih duvačkih instrumenata i rogova, a u poslednjem redu svirači limenih instrumenata i udaraljki. Harfa i eventualno klavir obično se nalaze sa strane. Mogućni su i donekle drugačiji rasporedi: na primer, druge violine se mogu nalaziti desno od dirigenta, a viole i violončela ispred njega; ili: svi drveni duvački instrumenti u jednom redu, a svi limeni iza njih, itd. Takođe, u operi, gde je orkestar smešten u udubljenju ispred pozornice, raspored će možda biti nešto drugačiji zbog ograničenog prostora.
 Raspored muzičara u orkestru Na crtežu su nazivi instrumenata označeni italijanskim skraćenicama, koje se primenjuju i u orkestarskim partiturama: Arp. = harfa
————————–
Fl. = flaute
Fl. picc. = flauta pikola Ob. = oboe C. ingl. = engleski rog Cl. b. = bas-klarinet Cl. = klarineti —————————
—————————
—————————
Pf. = klavir
———————————————–
Iz moje škole |
SATNICA VEŽBANJA (IV GODINA UČENJA KLARINETA)
|
U ovoj godini će se takođe malo produžiti vreme vežbanja. Najbolje rezultate ćete postići ako vežbate 2h, ili bar 1h i 30″. Redovno, svakodnevno vežbanje je neophodno da bi se napredovalo. Predlaže se sledeća satnica:
* Pauze u radu sami odredite, gde je potrebno. Naznačenu minutažu možete srazmerno smanjiti, a možete je i podeliti i u dve do tri etape. Iz moje škole |
TREMA I NJENO MANIFESTOVANJE
|
Nema čoveka na zemaljskoj kugli koji nije nekad u sebe posumnjao, koji se u nekoj kritičnoj situaciji nije uspaničio ili uplašio. Svi mi različito reagujemo u određenim situacijama i imamo različite jačine straha od istih situacija. Na formiranje našeg reagovanja uticali su različiti životni faktori. Muzičarima je veoma dobro poznat strah od javnog nastupa. Nečija trema je krajnje parališuća, a nečija – podsticajna. Drhtavica, sušenje usana, znojenje ruku, trenutni zaborav, nervoza; unutarnja borba i samoispitivanje: da li znam? Da li ću uspeti? Da li ću se obrukati? Šta ako pogrešim? – samo su neke od mnoštva propratnih pojava treme i redovnih pitanja koja se u ovakvim alarmantnim situacijama nameću. Naučna definicija treme glasi: trema je strah od neuspeha. Iz moje škole |
KAKO OSLABITI DEJSTVO TREME?
|
šta je za mene trema? Čega se ja u stvari plašim tog momenta i zašto se plašim? Šta je tu tako strašno? Šta mi se sve može desiti ako pogrešim? Ako sve ovo proanalizirate, verovatno ćete uvideti koliko je trema nerealna i koliko je sve to samo produkt naše uobrazilje, a to će vam puno značiti. Osnovno što morate shvatiti jeste da se protiv treme ne može i ne treba boriti. Niko ne može sebi narediti da mu trema stane ili da je nema. To su iluzije. Prvo i osnovno je da tremu morate priznati i prihvatiti: da, ja imam tremu, ali to ne znači da ja ne znam da sviram! Morate naučiti u paničnoj situaciji da se sebi i nasmejete, to slabi tremu. Sa tremom morate da naučite da živite, da se sa njome ”nosite”. Postavite sebi jedno logično pitanje: ako je svi imaju tremu, nije li ona nešto normalno? Ponekada probajte sebi da dopustite da vam se zastrašujuća pretpostavka i dogodi. Šta mislite šta će se zbiti u većini slučajeva? Obično neće ništa, jer su to najčešće bili plodovi vaše uobrazilje i vaših strahova. Iz moje škole |
ANALIZA JAVNOG NASTUPA
|
Ovo je veoma važan momenat u razvoju muzičara. Posle svakog nastupa treba sa nastavnikom klarineta izvršiti sveukupnu analizu. Tada treba o svemu popričati: o samom izlasku na podijum, o proteklom sviranju, o tempima, tonu, interpretaciji, ponašanju na podijumu, klanjanju, izgledu, do samog odlaska sa podijuma.  Nastavnik i učenik analiziraju protekli javni nastup
Veoma je dobro čuti i mišljenja drugih slušalaca i gledalaca. Sve kritike nikada ne uzimajte kao argument za razočarenje, nego kao putokaz ka čemu treba više pažnje ubuduće usmeriti. Shvatite istinitost izreke: Čovek se uči na greškama. Iz moje škole |
PONAŠANJE NA PODIJUMU
|
Na svakom nastupu se treba primerno ponašati. Vi ste na podijumu i muzičari i glumci koje ne može da ne bude briga za publiku. Vi njima svirate, oni vas slušaju i gledaju i analiziraju. Oni zaključuju i kako svirate i kako izgledate i kakve im poruke šaljete. Vi ste na podijumu da biste im nešto rekli. Publici se govori i pokretom i stavom i pogledom. Svaku vašu grimasu publika vidi i tumači. Svaku vašu muzičku poruku publika prima. Kada vas najave, odmerenim i sigurnim koracima krenite na podijum, ma kako se u duši osećali. Zapamtite, publika ceni odvažne i hrabre izvođače. Poklonite se uz blagi smešak. Klanjanje je znak zahvalnosti publici. Kad se aplauz utiša, mirno pređite na štimovanje klarineta. Kada i to učinite, malo se smirite, opustite se i usmerite pažnju na početak dela koje treba da odsvirate. Na tren se podsetite važnih napomena i tempa. Kad sve ovo učinite, okrenite se korepetitoru i diskretno klimnite glavom da ste spremni za početak sviranja i počnite. Zapamtite: dok svirate, nikad ne okrećite leđa publici!  Javni nastup se odvija u 6 etapa: 1. Izlazak na binu 2. Klanjanje 3. Štimovanje 4. Izvođenje dela 5. Ponovno klanjanje 6. Odlazak sa bine.
Dok svirate, sasvim se udubite u delo. Podarite publici svoju najbolju muziku. Osetite da svaki vaš odsvirani ton i fraza prožimaju celu salu. Neka vaša muzika ispuni svaki kutak sale. Publika će to sigurno osetiti i znaće da ceni. Nagradiće vas. Nipošto ne žurite da što pre dođete do kraja i ”pobegnete” sa podijuma. Publika to nesvesno protumači: ”Ovaj je kukavica. Ne sviđa nam se.” Ako vam se desi da ”kiksnete” ili pogrešite, nipošto ne smete stati, već mirno i bez ikakvih grimasa nastavite svirati kompoziciju. Jednostavno ”pređite” preko greške kao da se ništa nije desilo i mirno nastavite svirati. U protivnom, kao da publici kažete: ”Vidite kako grešim.” Često učenici, od velike treme, nisu ni svesni koliko glasno lupaju nogom i da se glasnije čuju njihovi otkucaji od tona klarineta. Kada ste na podijumu, ne zverajte po sali da biste, na primer, videli svoga brata, majku i sl. Ako imate pauzu, a klavir svira, slušajte njegovu interpretaciju, jer ona čini celinu sa onim što vi svirate. Za to vreme klavir pratite i sluhom i duhom, jer u protivnom publici kao da ste rekli: ”Ovo ne slušajte, ovo nije važno, samo je moje muziciranje važno.” Upamtite: nema nevažnih nastupa i što više nastupate, razvijaćete samopouzdanje. Iz moje škole |
BOŽIDAR “BOKI” MILOŠEVIĆ
INTERVJU
BOŽIDAR – BOKI MILOŠEVIĆ
Jedan od naših najboljih i, zasigurno, najpopularnijih i najtraženijih klarinetista. Na zahtev mnogih čitalaca ovog našeg klarinetskog vebsajta, načinio sam sa Bokijem poduži intervju, jer legendarni klarinetista može i hoće o mnogo čemu vrednom da nam kaže, obzirom da se klarinetom aktivno druži već – punih 65 godina.
RL: Boki, dobrodošli na strane ovog našeg klarinetskog vebsajta, dobrodošli u ime svih njegovih posetilaca!
- Pozdrvavljam sve ljubitelje klarineta i ljubitelje kvalitetne muzike i želim vam da se što više srećemo u dobrom raspoloženju.
RL: Da li se sećate svog početka druženja sa klarinetom? Recite našim čitaocima nešto o tome.
Slika iz ranog detinjstva, Božidar sa sestrom Paraskevom.
- Moj kontakt sa klarinetom je bio slučajan. Vezan je za jedan rođendan, davne 1947. godine u Prokuplju.
Pošto sam 6 godina svirao violinu, doneo sam je na jedno slavlje, jer se kod nas slavlja uvek proprate muziciranjem. Sa nama je došao i moj drug, flautista, Dragi Aranđelović koji je poneo svoj stari klarinet. U jednom momentu, malo pripit, Dragi je uzeo moju violinu i počeo da je maltretira.
Pošto tada nije bilo lako nabaviti žice, uplašio sam se da mi ih ne pokida. Molio sam ga da mi vrati vilinu, ali on nije hteo ni da čuje. Da bih mu se osvetio, uzeo sam njegov klarinet sa stola i počeo da ga maltretiram, isto onako kako je on činio sa mojom violinom.
RL: Predpostavljam da niste mogli odmah da dobijete ton?
- Naprotiv! Verovatno prirodna predispozicija usana i zuba proizvela je odmah ton, a ne neki kiks. To me je ponelo, pogotovo što su tada bili vrlo aktelni filmovi o čuvenim klarinetistima Beni Gudmanu (Benny Goodman) i Vudi Hermanu (Woody Herman). Od tada, verujem u ljubav na prvi pogled.
Zamolio sam druga da mi da klarinet da nosim kući, da ga malo pogledam.
Jedva sam čekao da svane. Majka je imala staro vranjsko trokrilno ogledalo. Kad sam stao sa klarinetom ispred ogledala, sam sebi sam izgledao nekako – dasa. Od tada violinu više nisam hteo da uzmem u ruke.
RL: Ko je bio Vaš prvi nastavnik klarineta?
- Pošto onda nije bilo muzičke škole, počeo sam kao samouk. Duvao sam u klarinet i duvao, a majka se samo hvatala za glavu:
„Pa, sine, ono lepo sviranje na violini!? Šta ti to znači: du, pa du, pa duuu!?„
- Međutim, ja sam bio uporan i istrajan… i tako su tekli dani…
U Prokuplju sam svirao po igrankama. To je bio jedini način da se napravi muzički kontakt sa publikom.
Kada sam bio đak sedmog razreda gimnazije, u Prokuplje je, sa svojim orkestrom, došao čuveni violinista Radio Beograda, Vlastimir Pavlović – Carevac. Imali su koncert u Domu armije.
Na večeri, u Hotelu “Evropa”, Carevac me je čuo dok sam sviram klarinet. Želevši da me upozna, zamolio je da me pozovu. Sav ustreptao, stao sam ispred maestra Carevca koji mi je ovako rekao:
“Momak, večeras si položio audiciju za Narodni orkestar Radio Beograda. Završi osmi razred gimnazije i dođi u Beograd“.
Tada je Radio Beograd bio centar muzičkog života stare Jugoslavije.
Plašio sam se da ponuđeni poziv čuvenog Carevca saopštim roditeljima.
RL: Završili ste osmi razred gimnazije i brže-bolje se uputili u Beograd?
- Došao sam 1950. godine u Beograd na studije. Upisao sam engleski jezik na Filozofskom fakultetu, da bih imao status studenta. U Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, kod profesora Franje Partlića, položio sam I razred pripremne (na osnovu onoga što sam znao i što sam samouk naučio) i primljen sam odmah u II razred. Tako da sam ja, pored fakulteta i pored posla u Radio Beogradu, napredovao i sa muzičko-klarinetskim obrazovanjem, završivši i Srednju muzičku školu u klasi profesora Partlića.
Kasnije, 1960. godine, kada je profesor otišao u penziju, nasledio sam mesto profesora klarineta u Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, koja je bila pri Muzičkoj akademiji. Tu sam radio 6 godina. Kada sam prešao u Beogradsku filharmoniju, svoje mesto profesora klarineta dao sam kolegi Milenku Stefanoviću.
Muzičku Akademiju u Beogradu završio sam u klasi sjajnog profesora Bruno Bruna, a posle sam tu i magistrirao.
RL: Hajde da rezimiramo Vaš klarinetski staž.
- Sada sam u 81-oj godini života, a počeo sam da sviram klarinet od 1947. godine.
Znači, klarinetom se bavim punih 65 godina. Ovo su mojih prvih 80 godina života.
BOŽIDAR “BOKI” MILOŠEVIĆ O BRUNO BRUNU
RL: Kada i kako je Bruno Brun došao na mesto profesora klarineta Muzičke akademije u Beogradu?
- Bruno Brun je bio vojni muzičar, kao i čitava serija muzičara koji su tada delovali u Beogradu.
Pred sam rat, 1941, kada su iz Beograda, na zahtev svojih ambasada, otišli muzičari iz Češke i iz Nemačke, Opera i Filharmonija su bile onemogućene za dalji rad. Ostale su bez kadrova, bez muzičara. Upravnici su se obratili Kraljevoj gardi, u kojoj su svirali i Bruno i Partlić i Kerden, pa flautista Srejović i drugi.
U Vršcu je postojala Vojna muzička škola, iz koje su izašli mnogi kadrovi koji su bili prisutni godinama u muzičkom životu Jugoslavije. To su bili sjajni stručnjaci, začetnici i nosioci svih kulturnih zbivanja u Beogradu. Bili su i profesori Muzičke akdemije. Ispite za profesore polagali su jedan kod drugog.
RL: Ko su bili prvi studenti profesora Bruna?
- Prva generacija odličnih klarinetista koji su završili u klasi Bruno Bruna, bili su: Ernest Ačkun, Milenko Stefanović, Mihajlo Živanović i ja, Božidar Milošević.
RL: Profesor Bruno je bio i moj profesor klarineta na Muzičkoj akademiji. On je za mene bio oličenje pravog profesorskog autoriteta. Kakva su Vaša iskustva povodom toga?
- Kаda sаm postao student Muzičke akаdemije, shvаtio sаm štа znаče reči uzor i autoritet. Sinonim za te reči bio je profesor Bruno Brun.
Radivoj Lazić: Bruno Brun, lavirani tuš. Ovaj crtež Radivoja Lazića nalazi se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kod profesora klarineta Nikole Srdića.
RL: Dobro se sećam kako je profesor Brun definisao umetnika: “U životu skroman, na bini – “bezobrazan”! Boki, da li je profesor Brun i Vama ranijih godina slično govorio?
- Bruno je bio sjajan profesor, sjajan pedаgog i odličan solistа i Opere i Beogradske filhаrmoniji. Bio je vrsni instrumentalista: nа sceni superiorаn, sigurаn i nаmetljiv, a kаde svetlа nestanu – to je skromаn, jednostavan i tih čovek.
RL: Kao student, obožavao sam časove profesora Bruna, a Vi?
- I danas ih pamtim. Prisustvovali smo časovima drugih kolega i tako upijali znanje slušаjući primedbe koje je profesor upućivаo studentimа.
Brun je bio vrlo temeljan, zahtevan i dobronameran, što je najvažnije. Izuzetno stаložen, nikada ga nisam čuo da viče ili uopšte da povisi ton na studenta. Bio je uvek spreman da nam pomаgne. Bilo je milina družiti se sa njim i slušati njegove izuzetne savete. Drugarskim odnosom i pravim autoritetom, on nas je sve obаvezivаo dа na čаsove dolazimo spremni.
RL: Kako Vas je zvao profesor Brun?
- Bruno me nikada nije zvao Boki, već Božidar. Sve što mi je zadao, doneo sam na pravi način. Govorio mi je:
“Božidare, Vi ste ozbiljan student. Milina i praznik je raditi sa Vama”.
- Od mene je tražio da sve etide koje radim, sviram i za veliku sekundu više i pola stepena niže. Drugim rečima, savladao sam transpoziciju in C i in A, što mi je mnogo pomoglo kada sam se zaposlio u Beogradskoj filharmoniji.
Bruno Brun je studentima često govorio:
|
RL: Kada sam intervjuisao kolegu Ante Grgina, rekao mi je da je profesor Brun obožavao dobre i vredne studente i da je znao da ih pozove i u svoj dom.
- Bruno nas nije učio samo klarinet. Često nas je zvao u svoju kuću da popričamo o životu i o našim problemima. Davao nam je savete koji su vrlo značajni za svakog mladog čoveka; da se postavi na ispravan način, da prihvati ono što valja, da to neguje i to širi dalje - za dobro svih.
RL: Da li ste se viđali sa profesorom Brunom i posle završenih studija?
- Kao svršeni umetnik, često sam obilаzio svog profesorа. Želeo sam uvek da se posаvetujem se sа njim. Redovno sam ga pozivаo nа svoje koncerte, jer mi je do njegove kritike bilo uvek stаlo.
Profesor Bruno me je u jedno vrlo važno uverio, a to je: dа ono što rаdim, rаdim dobro, savesno i pošteno. Nаučio me je dа muzičаr — izvođač morа i trebа dа bude sluga i rob svog instrumenta.
