PROVERA ISPRAVNOSTI INSTRUMENTA


    Pre svakog sviranja klarineta (vežbanja, časa klarineta, korepeticije, javnog nastupa i td.) treba da proverite njegovu ispravnost, da biste eventualni kvar mogli blagovremeno da otklonite.

          Na neispravnom instrumentu je nemoguće dobro i pravilno sviranje.

Zato, proverite:


1.  Da li su svi šrafići na broju i da li su zavrnuti?
2.  Da li su svi federi i opruge na broju i da li su ispravni?
3.  Da li su rupice gornjeg i donjeg dela čiste?
4.  Da li su svi jastučići na broju, da li su celi i da li ispravno zatvaraju rupice?


     Ova provera se vrši tako što uzmemo gornji deo tela klarineta u levu ruku i poklopimo sve rupice, kao pri sviranju tona c1. Donji otvor cevi klarineta zatvorimo desnim dlanom, a kroz gornji otvor silovito dunemo nekoliko puta, da bismo utvrdili da vazduh ne prolazi uz neko jastuče (vidi sliku levo).

  Istu ovakvu proveru načinimo i sa donjim delom tela klarineta. Razlika je u tome što ćemo ovde, pri zatvaranju rupica, koristiti desnu ruku. Malim prstom pritisnemo dirku 1a, dok donji otvor cevi sada začepimo levim dlanom (vidi sliku desno).

         Ako pri proveri vazduh nigde ne izlazi, jastučići dobro pokrivaju rupice i klarinet je ispravan za sviranje!

Iz moje škole
Učim klarinet I

KAKO I KOLIKO TREBA VEŽBATI? (I GODINA UČENJA KLARINETA)

  Sve što znamo da radimo naučili smo vežbanjem: čitanje, pisanje, vožnja bicikla itd. Isti slučaj je i sa učenjem klarineta. Sem talenta, neophodan je svakodnevni, koncentrisan i strpljiv rad, koji će vremenom sigurno biti nagrađen rezultatima. Svako novo znanje traži da se slegne (da ”odspava”) i tek tada postaje naša svojina.

    Svrha vežbanja je da sa što manje rada što više naučimo. Za tako nešto potrebno je planiranje. Prvo analiziramo čitavo gradivo koje treba da naučimo, pa potom načinimo plan dnevnog rada, kojim ćemo odrediti: koje će se oblasti uvežbavati, kada, kako i koliko. Tu ćemo planirati i vreme odmora. Svaki dalji rad preko umora šteti ispravnom učenju klarineta. Zato je najbolje da dnevno vežbanje podelimo u dva dela.

     Početnik treba da vežba odjednom 20 minuta dnevno. Zatim će to povećavati do 50 minuta.

Predlažem sledeći raspored rada:

      * Pauze u radu sami odredite, gde je potrebno.

   Kad učite novi notni tekst, prvo dobro pogledajte u kom je tonalitetu (koji predznaci stoje iza ključa). Pogledajte vrstu takta. Podelite komad na nekoliko logičnih celina i uvežbajte ih upornim ponavljanjem svake celine ponaosob, dok ih ne savladate. 

        Prvo svirajte lagano, pa postepeno uvećavajte brzinu sviranja do granice u kojoj još uvek možete da kontrolišete ton, pokrete prstiju i jezik. Najviše vremena i pažnje posvetite težim tehničkim mestima. Gotovo da je najbolje da prvo njih savladate. Kad ovako provežbate celi komad, počnite sa ”sklapanjem” delova u celine i potom naučite ceo komad.

        Veoma je korisno da se učenik, neposredno posle časa sa nastavnikom, odmah podseti na primedbe i sugestije, kako ih ne bi zaboravio. Uklanjanje ukazanih grešaka je uslov napretka.

Iz moje škole
Učim klarinet I

UOPŠTENO O VEŽBANJU

    Već je rečeno u prethodnom poglavlju KAKO I KOLIKO TREBA VEŽBATI?, da je redovno, tj. svakodnevno vežbanje (sviranje) osnovni uslov napretka.

       Pri tome je najvažnije da želite rešiti određene, bilo tehničke, tonske ili muzičke probleme, a za to je potrebno strpljenje.

            Ukoliko ne vežbate redovno i pravilno, izostaće i rezultati. Ako već ”gubite” vreme na rad, ”gubite” ga ispravno!

            Svaki teže rešiv problem analizirajte i lagano ga bezbroj puta (možda i bezbroj dana) ponavljajte, uz postepeno uvećanje brzine sviranja (tempa). Ovo činite zato da biste i pri bržem (kasnije i brzom) sviranju bili svesni svakog odsviranog tona i da biste i u brzini mogli kontrolisati sve potrebne elemente dobrog sviranja. Latinska izreka kaže: Ponavljanje je majka nauke.

           Svaku novu etidu ili komad prvo dobro uvežbajte, bez lukova i dinamike. Tek kada tako savladate gradivo, dodajte lukove. Dinamiku primenite na kraju, kada sve prethodne probleme rešite.

Iz moje škole
Učim klarinet II

ZAŠTO VEŽBAMO SKALE I ETIDE?

   Da biste bolje shvatili važnost vežbanja skala i etida, poslužiće vam dva primera. Kao što je čoveku potrebno da ima tri obroka, tako su i muzičaru za napredovanje neophodna tri ”obroka”:

          Ili, ako se uporedi muzičar sa sportistom: zagrevanje (za nas su to skale), trening (etide), takmičenja (komadi za javno izvođenje).

Iz moje škole
Učim klarinet I

SKALE

    Sve klasičarske, romantičarske i jedan deo novijih kompozicija pisane su u određenim tonalitetima. U prvoj svesci škole Učim klarinetnajpre je obrađen tonalitet C-dur, a zatim su sledili F-dur, pa G-dur i drugi tonaliteti lakši za čitanje i sviranje. Međutim, u muzici postoje 24 tonaliteta (12 durskih i 12 molskih), pa ćete svirati kompozicije i u ostalim tonalitetima.

    Tonovi jednog tonaliteta, poređani postupno po visini, čine skalu tog tonaliteta. Svaki instrumentalista mora dobro teoretski poznavati redosled tonova u svakoj skali i naučiti niz grifova kojima se ona svira. Vremenom i vežbanjem ovo postaje gotovo automatska radnja. To ne znači da ih treba svirati čisto mehanički, već kontrolisati (slušati) sve elemente dobrog sviranja. Sviranjem skala uvežbava se rad jezika (atak, usklađenost prstiju i jezika, stakato, kombinacije stakata i legata itd.), čista intonacija, kao i ujednačenost ritma, boje tona i zvučnosti registra.

        Treba imati u vidu da skale nisu samo monotone vežbe. One se nalaze i kao kraći ili duži odlomci u mnogim kompozicijama (naročito u onim virtuoznim, kao što su koncerti).

     Jednom rečju, vežbanjem skala stiže se izvođačka tehnika, čista intonacija, kao i brzo snalaženje u notnom tekstu.

Iz moje škole
Učim klarinet I