POLOŽAJ USNIKA U USTIMA

Gornje zube stavljamo na gornju površinu usnika, bliže vrhu. Gornju usnu podvijemo i priljubimo je uz gornje zube i gornji deo usnika. Ispravno Neispravno     Donju usnu blago prislonimo na donje zube. Ona je oslonac jednoj trećini (najviše polovini) donjeg dela usnika, tj. trske (vidi sliku levo).        Kako bismo rasteretili pritisak zuba donje vilice na donju usnu, veoma je važno od samog početka voditi računa da brada bude zategnuta.   Nipošto ne svirati sa ”Popaj” bradom i naduvanim obrazima (vidi sliku desno).   Iz moje škole Učim klarinet I

STVARANJE TONA

Istisnut vazduh iz donjih delova pluća, poput rečnog toka, nesmetano teče ka usniku. Njegova jedina ”brana” je jezik, koji svojom gornjom stranom (nešto iznad vrha) meko naleže na usnik.      Početak tona (atak) ćemo dobiti malim odvajanjem jezika (”brane”) od usnika, kako bi vazdušni tok prošao (”ulio se”) u njega. Istovremeno sa ovim, meko izgovaramo (prosto ubacujemo u usnik) slog ta (može i tu, to, ti, te – zavisno od zemlje i njene škole). Trščani jezičak će zavibrirati i tako će se stvoriti ton. On mora biti jasan, svetao i prijatan za uho.       Pri pokretima jezika, brada ne sme da se pomera ili da čini pokrete slične žvakanju. Ovo se isto odnosi i na donju usnu.         Usnik, takođe, treba da miruje na donjoj usni – nipošto da ”šeta” pri pokretima jezika. Iz moje škole Učim klarinet I

TEHNIKA DAHA

Tehnika daha je osnova sviranja na klarinetu i zato svaki klarinetista mora njome da ovlada. Ona se prvo vežba bez instrumenta. Neobično je važno naučiti kako da štedimo potrošnju vazduha, kao i dug dah.      Tehnika daha ima tri faze:     Udisaj         1. UDISAJ. Vazduh se udiše na usta (ne na nos!). Dok je usnik u ustima, krajevima usana brzo, nečujno i lako udahnemo veću količinu vazduha (grudi i ramena ne podižemo!).        Kad ovo činimo, treba da osetimo da je udahnuti vazduh automatski ”pao” u donje delove pluća. Dijafragma (veliki mišić koji deli grudnu od trbušne duplje) izvija se nadole i naleže na organe trbušne duplje. Stomak se izboči napred, a donja rebra se rašire u sve strane (vidi sliku levo). Tada dobijamo osećaj istovremenog punjenja stomaka nadole, napred, nazad i sa strane. Izdisaj      2. ZADRŽAVANJE. Uneseni dah kratko vreme zadržimo. U ovoj fazi zadržavanja daha, klarinetista je u stanju ”zapete puške”. Na ovaj način stvoren je čvrst oslonac kvalitetnom vazdušnom stubu.         3. IZDISAJ sledi posle kratkog zadržavanja daha. Skupljanjem trbušnih mišića i vraćanjem rebara u prvobitni položaj, dijafragma se izboči nagore, prema grudnoj duplji (vidi sliku desno) i vazduh se istiskuje.               Pri izdisaju treba da imamo osećaj postepenog istiskivanja vazduha ”iz stomaka” sa svih strana ravnomerno ka usniku klarineta (kao kroz neku cevčicu). Iz moje škole Učim klarinet I

IZDRŽAVANJE DUGIH TONOVA

U prethodnom odeljku već je objašnjena tehnika dugog daha i njena važnost za sviranje na duvačkom instrumentu.       Izdržavanje dugih tonova na jedan dah omogućava svesno kontrolisanje potrošnje i štednje vazduha, tj. daha, a u isto vreme i kontrolisanje ujednačenog kvaliteta tona. Isto tako, izdržavanjem dugih tonova jačaju se okolousni mišići i stiče kontrola nad njima.          Pri tome se refleksno shvata u kojoj meri njihova aktivnost utiče na kvalitet tona i na njihovu izdržljivost pri dužem sviranju. Način postavljanja usana na usnik i aktivnost svih okolousnih mišića zove se ambažura (od francuskog embouchure, čita se ambušir).         Posle izvesnog perioda aktivnog vežbanja pomenuti mišići postaju izdržljiviji, pa se kaže da je svirač u dobroj kondiciji i da mu je ”dobra ambažura”. Iz moje škole Učim klarinet I

DVE VEŽBE ZA IZDRŽAVANJE DUGIH TONOVA

Prilikom svakodnevnog vežbanja izdržavanju dugih tonova na jedan dah treba posvetiti 10 minuta.         Za vaš uzrast dovoljno je da uvežbavate sviranje dugih tonova u sledeće dve dinamičke nijanse:   1) Andante 2) Andante Iz moje škole Učim klarinet I