METRONOM

Razne vrste metronoma   Metronom je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.     Metronomi starije proizvodnje su satni mehanizmi kupastog oblika sa šipkastom šetalicom na kojoj se nalazi pokretni teg. Na metalnoj pločici ispod šetalice ispisana su tempa (od najsporijeg, 40 otkucaja u minuti, do najbržeg, 208 otkucaja). Šetalica čini konstantne i ravnomerne pokrete sa jedne na drugu stranu, pri čemu se čuju otkucaji. Kada je teg pri vrhu, pokreti šetalice i otkucaji su sporiji, a brži su ako je spušten.        Kompozitori često pored tempa upisuju i metronomsku oznaku, kao na primerI = 120. To znači da će metronom otkucati 120 puta u minuti, tj. tom brzinom će se svirati svaka četvrtina.       Najpoznatiji metronom ove vrste je Melcelov (Mälzel, izumitelj metronoma, 1815. godine), videti na gornjoj slici u sredini najveći drveni metronom.        Danas su u upotrebi i elektronski metronomi (na struju ili baterije) u obliku džepnog digitrona. Oni nemaju ni šetalicu ni teg. Brzina otkucaja se na njima podešava kružnim regulatorom ili čak jednostavnim izborom željene brzine (broja). Pritiskom na određene tastere brzina se prikaže na malom ekranu–displeju (videti gornju sliku, četiri metronoma u pozadini). Iz moje škole Učim klarinet III

SATNICA VEŽBANJA (II GODINA UČENJA KLARINETA)

Način vežbanja, satnica i planiranje radnog dana već su obrađeni u I svesci Učim klarinet.       U ovoj godini vežbaćete nešto duže. Najbolje rezultate ćete postići ako vežbate 1h i 30′ ili bar 45′. Pri tome je veoma važno da svakodnevno vežbate. Predlaže se sledeća satnica: 10 minuta izdržavanje dugih tonova, 20 minuta vežbanja skala, 30 minuta vežbanja etida i 30 minuta vežbanja lakih komada.       Naznačenu minutažu možete srazmerno smanjiti, a ukupno vreme podeliti u dve etape.    Iz moje škole Učim klarinet II

STVARANJE LIČNE MUZIČKE BIBLIOTEKE, DISKOTEKE I FONOTEKE

Diskoteka i fonoteka jednog klarinetiste   U prvoj svesci moje škole Učim klarinet, pod naslovom: Gde se sve uči muzika?, već je rečeno da je učenje muzike dugogodišnji proces i da se ne odvija samo u muzičkoj školi.     Učeniku muzike su dostupne ogromne riznice znanja kao što su: biblioteke, diskoteke, fonoteke, TV, radio, internet, koncerti i dr.       Za sveukupni razvoj muzičke ličnosti još od ranih–početnih dana učenja klarineta, neophodno je da postepeno počnete da stvarate svoju muzičku biblioteku, diskoteku i fonoteku gde će vam biti u svakom momentu dostupne sve potrebne informacije, znanja i novine iz muzike. Tu ćete držati svoje note (razne škole i komade za klarinet), muzičke udžbenike, razne leksikone i muzičke rečnike, muzičke časopise, slike, isečke iz novina i muzičke kritike. Autorova Instruktivna klarinetska biblioteka        Nabavljajući CD-ove, ploče, kasete, video trake i video snimke sa interneta, vodite računa da to budu vredna dela za vaš instrument, ali ne samo za njega, već nabavljajte i slušajte i orkestarsku i vokalnu muziku – jer sve to doprinosi širenju vaših vidika i vašeg znanja — vašem muzičkom sazrevanju.  Iz moje škole Učim klarinet II

ŠTIMOVANJE KLARINETA

Pre svakog sviranja uz neki instrument ili sa orkestrom, ili sviranja u orkestru, potrebno je usaglasiti intonaciju. To se naziva štimovanje. Malo izvučeno burence      Ugrejan (usviran) klarinet štimuje se prema kamernom tonu a1 (440 Hz).      Evo kako se to radi u praksi: pošto se na klaviru (koji nas prati) odsvira kamerni ton a1, na klarinetu se odsvira istozvučno, pisano h1. Ako je potrebno spustiti intonaciju klarineta – izvlači se burence. Ako je potrebno podići intonaciju – uvlači se burence (videti sliku levo).      Pošto je u hladnim prostorijama klarinet hladan, njegova intonacija je niska i potrebno je da se povisi uvlačenjem burenceta.      Obrnuto, u toplim prostorijama klarinet je topao, njegova intonacija je visoka i potrebno je da se snizi izvlačenjem burenceta. Iz moje škole Učim klarinet II

SVIRANJE NAPAMET

Pokušaj da sviraš napamet!   Poznato je da učenici ne vole sviranje napamet, jer nisu stvorili naviku da se oslanjaju na svoju memoriju, već na papir pred sobom.      Ovaj način sviranja treba vežbati već od prvih dana učenja klarineta, i to uporedo sa ostalim radom. Tako učenik stiče naviku sviranja notnog teksta napamet, razvija tehniku memorisanja i stiče samopouzdanje i veru da je sposoban da svira napamet.      Na mnogim svetskim takmičenjima od učesnika se zahteva da sviraju ili ceo program ili samo obavezne kompozicije napamet.        Ako sviranje napamet odlažete za neko buduće vreme (npr. prijemni ispit za srednju muzičku školu, takmičenje), verujte, biće kasno. Najbolji pomagač za savladavanje bilo kakve tehnike, pa i sviranja napamet, jeste vreme. Ako od danas počnete da razvijate tehniku pamćenja i verujete u sebe, notni tekst će se prosto ”lepiti” za vas. Dosadašnji problem postaće pravo zadovoljstvo.        U dnevni plan vežbanja upišite 5 do 10 minuta za memorisanje notnog teksta. Dok čitate notni tekst, glasno izgovarajte tonove zamišljajući kao da ih svirate, primetite tonalitet, vrstu takta, lukove, dinamiku – sve, baš sve što piše. Drugim rečima, družite se sa notnim tekstom i učite ga kao pesmicu. Uvek ćete uviđati nove i nove elemente koje prilikom sviranja niste primetili. Iz moje škole Učim klarinet II