METRONOM

Razne vrste metronoma

  Metronom je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.

    Metronomi starije proizvodnje su satni mehanizmi kupastog oblika sa šipkastom šetalicom na kojoj se nalazi pokretni teg. Na metalnoj pločici ispod šetalice ispisana su tempa (od najsporijeg, 40 otkucaja u minuti, do najbržeg, 208 otkucaja). Šetalica čini konstantne i ravnomerne pokrete sa jedne na drugu stranu, pri čemu se čuju otkucaji. Kada je teg pri vrhu, pokreti šetalice i otkucaji su sporiji, a brži su ako je spušten.

       Kompozitori često pored tempa upisuju i metronomsku oznaku, kao na primerI = 120. To znači da će metronom otkucati 120 puta u minuti, tj. tom brzinom će se svirati svaka četvrtina.

      Najpoznatiji metronom ove vrste je Melcelov (Mälzel, izumitelj metronoma, 1815. godine), videti na gornjoj slici u sredini najveći drveni metronom.

       Danas su u upotrebi i elektronski metronomi (na struju ili baterije) u obliku džepnog digitrona. Oni nemaju ni šetalicu ni teg. Brzina otkucaja se na njima podešava kružnim regulatorom ili čak jednostavnim izborom željene brzine (broja). Pritiskom na određene tastere brzina se prikaže na malom ekranudispleju (videti gornju sliku, četiri metronoma u pozadini).

Iz moje škole
Učim klarinet III


SATNICA VEŽBANJA (II GODINA UČENJA KLARINETA)

  Način vežbanja, satnica i planiranje radnog dana već su obrađeni u I svesci Učim klarinet.

      U ovoj godini vežbaćete nešto duže. Najbolje rezultate ćete postići ako vežbate 1h i 30′ ili bar 45′. Pri tome je veoma važno da svakodnevno vežbate.

Predlaže se sledeća satnica:

      Naznačenu minutažu možete srazmerno smanjiti, a ukupno vreme podeliti u dve etape.   

Iz moje škole
Učim klarinet II