JOŠ NEŠTO O DOBROJ TEHNICI SVIRNJA

  Pod ovim pojmom podrazumeva se ujednačen i sinhronizovan rad daha, jezika i prstiju, bez ikakvog napora i grča.

    Već je u prethodnim sveskama škole (Učim klarinet I-III) rečeno da je lep ton osnov našeg izražavanja i da je dobra tehnika bez njega nezamisliva. Rečeno je i da previsoko podizanje prstiju sa klapni usporava i koči tehniku sviranja. Pri prelasku s tona na ton ne smeju se čuti neželjeni međutonovi.

     Odsvirani tonovi nikako ne treba da liče na nalet neobuzdane bujice. Svaki od njih mora biti odsviran svesno, pod kontrolom i koncentracijom.

     Zato je potrebno svirati u onoj brzini u kojoj se svesno, razumno i svestrano može kontrolisati svaki pojedinačno odsviran ton (njegov kvalitet, njegova ritmička i intonativna tačnost i da međusobno budu registarski ujednačeni po boji i jačini).

    Sve pomenute karakteristike dobre tehnike stiču se i razvijaju se samo ako se svakodnevno pažljivo vežba. Na taj način se razvija neophodna lična odgovornost za svaki odsvirani ton.

Iz moje škole
Učim klarinet IV