ERNEST AČKUN

Ernest Ačkun (27. III 1930. — 28. IX 2001.)    Bio je vrlo snažna muzička ličnost zahtevnog-ogromnog izvođačkog repertoara, kao i zasigurno jedan od vodećih naših naj-instrumentalista u plejadi vrsnih klarinetista.  Tokom više od četiri decenije muzičke delatnosti, Ernest Ačkun se uvrstio u sam vrh jugoslovenskih umetnika.

Rođen je 27. marta 1930. u Hrastniku (srez Trbovlje — N. R. Slovenija), u radničkoj porodici od oca Ernesta, rudara i majke Elizabete, domaćice.

Osnovnu školu završio je u Hrastniku 1940. godine. Muzikom je počeo da se bavi 1941. godine kada je krenuo da uči klarinet i obou u tek otvorenoj muzičkoj školi u Trbovlju.

Roditelji Ernesta su za vreme okupacije simpatizirali i pomagali NOP, te je jula 1944. cela porodica prebegla u partizane. Tamo je Ernest bio zadužen za muziku u Glavnom štabu Slovenije.

Pismo roditeljima: Voljenoj mami i tati za uspomenu sa mog prvog javnog koncerta (18 godina), od sina Ernesta, 21. 11. 1948. Beograd.

Posle oslobođenja, vraća se kući i u jesen 1945. upisuje srednju muzičku školu u Ljubljani. Sledeće godine donosi čvrstu odluku da život posveti muzici, tj. klarinetu.

Na inicijativu profesora Muzičke akademije u Beogradu Bruno Bruna i njegovom pomoći, u jesen 1946. godine otišao je u Beograd, gde je 1949. završio srednju muzičku školu sa odličnim uspehom, a istovremeno, tako mlad (19 godina), angažovan je za II klarinetistu u orkestru Narodnog pozorišta u Beogradu i u Beogradskoj filharmoniji, da bi 1953. godine postao prvi klarinetista Beogradske filharmonije (sa 25 godina).

Svirajući u pomenutim orkestrima, Ernest se izdržavao. Poznata je i činjenica da je iz istih razloga bio prinuđen da radi teške fizičke poslove, pa čak i da prenosi klavire.

Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Bruno Bruna sa srednjom ocenom – odličan, muzička sposobnost – izrazita, 27. juna 1953. godine.

Od 1955 do 1957. godine, Ernest odlazi u Pariz na specijalizaciju kod čuvenog profesora za klarinet Ulyyssea Deleclusea na Conservatoire superieure.

Radio je i u Srednjoj muzičkoj školi Mokranjac, gde je predavao klarinet i bio šef Duvačkog odseka.

U Beogradskoj filharmoniji Ačkun je radio sve do dolaska na Fakultet muzičke umetnosti, 1975. godine, na Katedru za kamernu muziku. Tih godina Fakultet je imao veliku prazninu u nastavi kamerne muzike sa duvačkim ansamblima. Svoje studente, Ačkun je izvodio na javne časove, koncerte i na takmičenja i osvajao nagrade.

Godine 1985, Ernest Ačkun postaje redovni profesor Katedre za kamernu muziku na FMU u Beogradu.