ANDREJ ZUPAN

Andrej-Zupan-2INTERVJU

ANDREJ ZUPAN

Prošloga meseca je u Beogradu održano tradicionalno Republičko takmičenje mladih klarinetista Srbije 2013. na kojem je član žirija bio i poznati slovenački klarinetista ANDREJ ZUPAN. Iskoristio sam priliku da načinim kratak razgovor sa njim za posetioce ovog vebsajta
…………………………………………………………………..
————————————————————————-
—————————————————-
RL: Kolega Zupan, molim Vas recite mi nešto više o sebii i o Vašem muzičkom školovanju.
 
– Rođen sam u Ljubljani 1972. godine. Klarinet sam počeo da učim u Muzičkoj školi Franc Šturma, u klasi prof. Slavka Goričara. Školovanje sam nastavio u Srednjoj muzičkoj školi u ​​klasi svog oca prof. Alojza Zupana, kod koga sam završio i Fakultet muzičke umetnosti, Univerziteta u Ljubljani (1994.) i postdiplomske studije (1995.). Pohađao sam kurseve kod prof. Vincenzo Mariozzija (St. Cecilia-Rim) i prof. Alois Brandhofer (Mozarteum-Salcburg).
 
RL: Gde trenutno radite?

– Radim kao profesor klarineta na Konzervatorijumu za muziku i balet u Ljubljani i kao docent klarineta na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Tu, pored klarineta i kamerne muzike, predajem specijalno didaktiiku duvanja, poznavanje duvačke literature.

RL: Od mnogih nagrada koje ste osvajali, znam da Vam je ona iz 1985. godine najdraža?
 
– Da, imao sam svega 13 godina kada sam izabran za mladog muzičara godine Jugoslavije. Iste godine predstavljao sam Jugoslaviju na evrovizijskom koncertu mladih muzičara u Madridu (Španija). Inače, na takmičenjima za mlade muzičare dobio sam 8 prvih nagrada.
 
 ———————-
RL: U kojim orkestrima ste svirali i u kojim zemljama?
 
– Godine 1995. primljen sam u ˝Orchestre de Jeunes de la Mediterranee ˝ u Francuskoj, gde sam svirao kao prvi klarinetista, na turnejama po Evropi i Africi. Svirao sam 10 godina u Simfonijskim orkestru RTV Slovenije, a 1993. godine postao sam solo klarinetista orkestra Nacionalne opere i baleta u Ljubljani, gde sam svirao 11 godina.
 
RL: Recite mi nešto o Vašim solističkim nastupima.
 
– Imao sam više samostalnih nastupa i snimaka sa orkestrima širom Slovenije (Slovenačkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije, Big Bandom RTV Slovenije, Simfonijskim orkestrom Muzičke akademije, duvačkim orkestrom muzičke Akademije, Omladinskim orkestrom beogradske filharmonije, Radničkim bendom Trbovlje…).
Sarađujem sa mnogim muzičarima. Ko-osnivač sam svetski poznatog Slovenačkog kvarteta klarineta sa kojim sam nastupao u mnogim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Francuska, Belgija), a u triu Katerm nastupao sam sa suprugom, poznatom sopranistkinjom Nataša Zupan.
————————–
 
RL: Poznato mi je da ste mnogo snimali za radio, za televiziju… Snimili ste mnoge CD-ove
 
– Kao solista i član kamernih ansambala, snimio sam više CD-ova:
  • Slovenački klarinet Kvartet (objavljeno 1995)
  • Najbolje godine (Gallus Carniolus 1998)
  • Klarinetovanje (objavljeno 1999)
  • Naša priča (objavljeno 1999)
  • ISO 2001 (Desk Top Music 2001)
  • Jazz srce kič (Desk Top Music 2001)
  • Resia Valley (2003), SCK Live (2004)
  • Clariland (2004), Mozaik (OML 2004)
  • Pocket Music (2005)
  • Etnoklarinetno i balkanska ciganska muzika (2005)
  • Duvački orkestar Eta Cerkno (2006)
  • Clownery (Sound-Tech 2006)
  • Pastir na skali (2007)
  • Mnemosyne (2007)
  • OML uživo (2009)
  • Made in Slovenia (Artium 2012)
RL: Vrlo ste angažovani na polju muzike,  klarineta i društveno-organizacionim poslovima?
 
– Učestvujem u žirijima na domaćim i međunarodnim takmičenjima klarineta. Koautor sam prve slovenačke monografije o klarinetu.
Već 10 godina u Ljubljani vodim-dirigujem jednom od najboljih mandolinskih orkestrar u Europi. Pobedili smo na najvećim međunarodnim takmičenjima (Nemačka, Francuska, Španija, Bugarska, Hrvatska). Imali smo koncerte u mnogim zemaljama. Interesantno je reći da su u Sloveniji karte za sve koncerte koje imamo rasprodate više od mesec dana ranije.

Osim ovog mandolinskog orkhestra, vodim i čuveni duvački orkestar Eta Cerkno.Od 2009, umetnički direktor sam Međunarodnog muzičkog festivala „Muzičko leto u gradu Podsreda“.

RL: Ove godine bili ste i član žirija na Republičkom takmičenju mladih klarinetista Srbije 2013?

– Da, bilo je to 11. i 12. aprila 2013. U Beogradu.

RL: Svake godine držite po nekoliko seminara. Ove godine, tačnije od 30. 6. 2013 do 6. 7. 2013, držaćete seminar za klarinet, pa recite čitaocima nešto više o njemu.

– Da. Već duže vreme držim seminare i majstorske kurseve za klarinet u Sloveniji i inostranstvu. Upavo, kao što ste rekli, spremam se da od 30. 6. 2013 do 6. 7. 2013. održim Novi seminar o klarinetu.

RL: Kome je seminar namenjen i koje teme nameravate da predajete.

– Seminar je namenjen učenicima i studentima klarineta i svim predavačima koji žele da unaprede svoje veštine u nastavi klarineta. Planiram da se seminar odvija u formi aktivnog, praktičnog rada sa polaznicima.
Naglasak će biti na pripremi učenika da unaprede svoje umeće sviranja klarineta i na kandidate koji nameravaju da nastave sastudiranja klarineta u srednjim muzičkim školama, konzervatorijuma i muzičkih akademija.
Pored interpretacije kompozicija, bavićemo se i tehničkim problemima koji se često susreću, takođe problemom izbora usnika, trski, itd.

RL: Da li u budućnosti nameravate da u svoj klarinetski repertoar uvrstite i neko delo Radivoja Lazića i Vlastimira Peričića?

– Svakako. Mnogo mi se sviđaju kompozicije ovih omenjenih autora kako za početnike, studente, tako i za svršene klarinetiste. Concertino u g-mollu i Introdukcija, tema i variacije su kompozicije koje ću sigurno uvrstiti u svoj repertoar i priporučiti ih mojim studentima na Muzičkoj akademiji i Muzičkom konservatoriju u Ljubljani gde radim kao profesor.

RL: Recite čitaocima na kojoj marki klarineta svirate, koju marku usnika imate i koje trske koristite?

– Od samog početka sviram na klarinetu marke Selmer Paris. Počeo sam sa es-klarinetom, nastavio na Selmer seria 9, pa onda Slemer seria 10S, pa seria 10SII. Trenutno sviram na klarinetu Selmer Signature, koji sam kao kućni artista fabrike Seler Paris pomogao i razvijao.Koristim različite usnike u zavisnosti od žanra muzike koju izvodim. Za klasičnu muziku upotrebljavam usnik marke Lomax i trske Vandoren. Za jazz i etno muziko u zadnje vreme koristim usnik Vandoren M30 i trske kanadskog proizvođača Légére Signature. Često koristim i ručni rad trski francuskog proizvođača M.A.R.C.A. Sa fabrikama Selmer Paris, Vandoren, M.A.R.C.A. i Légére radim kao artista i promoter njihovih proizvoda po čitavom svetu.

RL: Šta biste na kraju ovog našeg razgovora poručili mladim klarinetistima Srbije i Sveta?

– Dragi mladi klarinetisti, odabrali ste da svirate i učite najlepši instrumen na svetu. Budite dobri, vežbajte svaki dan i slušajte vaše učitelje. Neka vam klarinet bude najbolji prijatelj. Ako vjerujete u sebe i ono što radite-radite srcem, a to je svakako sviranje klarineta i bavljenje muzikom, u životu ćete postići sve što želite.

Mene je za klarinet animirao moj otac, poznati klarinetista i profesor Alojz Zupan. I zahvalan sam mu jer je klarinet postao deo mog profesionalnog života. Sviranjem klarineta video sam celi svet, upoznao vrlo zanimljive ljude kao što su recimo Monaški knez Reiner i Monaški princ Albert, maroški kralj Mohamed, pa španski kralj Carlos… pa odlične dirigente i muzičare čitavog sveta i ostale zanimljive ljude. Trebao bi mi celi dan da ih sve nabrojim. Sve to ne bih doživio da nisam ostao prijtelj muzike i klarineta.
Želim vam sve najbolje i puno užitaka uz sviranje klarineta!
Advertisements

STEFANO KARZILI

Ovo je kratki intervju sa poznatim italijanskim klarinetistom i profesorom Stefanom Karzilijem, članom klarinetskog žirija na Republičkom takmičenju mladih klarinetista Srbije u Beogradu 2013
 
————————————————————————-

RL: Gospodine Karzili, kažite mi molim Vas, kada ste diplomirali i ko je bio Vaš nastavnik klarineta?

– Diplomirao sam 1990. godine, a zatim sam nastavio usavršavanje sa gospodinom Vincenzom Mariozzijem, prvim solo klarinetistom u Nacionalnom simfonijskom orkestru Santa Cecilia u Rimu, poznatim svetskim klarinetistom.

RL: Gde sada svirate?

– Sviram u Simfonijskom orkestru Accademia Concertante d’Archi iz Milana, Nova Amadeus iz Rima, Simfonijskim orkestrom Giuseppe Verdi iz Milana), duvačkom orkestru i kamernim muzičkim grupama.

Takodje sam svirao i u poznatim muzičkim dvoranama i teatrima: Milanskoj katedrali, Institutu Fraskobaldi u Perugii, Medjunarodnom festivalu umetnosti Todi, Medjunarodnom festivalu Dva sveta iz Spoleta, Opštinskim teatrima u Terniju, Genoblu, Annecy, Parizu, Strasburgu, Dreuxu, Torontu, Munhenu, Vatikanu, Institutu Dante Aligieri u Aleksandriji, Operi u Kairu itd.

RL: Za koga ste sve svirali i snimali?

– Svirao sam koncerte za italijansku vladu i za R.A.I, Radio Tre, Mediaset Sky TV i TMC (Italijansku televiziju i radio), a snimao sam za Fonit Cetra i Rainbow Classics.

RL: Da li držite masters kurseve?

– Da, naravno.  Držim masters časove za studente klarineta i kamerne muzike u srednjim muzičkim školama u Soglianu al Rubicon i Castrocaro Terme.

RL:
Takođe ste prisutni na domaćim i međunarodnim takmičenjima za klarinet i kamernu muziku.

– Da, član sam žirija na domaćim i međunarodnim muzičkim takmičenjima za klarinet i kamernu muziku. Saradnik sam radionice italijanskih, ručno izrađenih klarineta marke Ripamonte i  francuskih ručno pravljenih trski M. A. R. C. A.

RL:
Možete li mi reći nešto o Vašoj muzičkoj karijeri?

– Moja muzička karijera je sledeća: 2005. godine bio sam pozvan da učestvujem na Changchunskom medjunarodnom festivalu klarineta i na Xian konzervatorijumu u Shangaju, kao izvođač i učitelj klarineta i kamerne muzike. Godine 2006, pobedio sam na Medjunarodnom takmičenju za podučavanje klarineta i kamerne muzike na Kuvajtskom univerzitetu. U januaru 2008. odabran sam da podučavam klarinet na Konzervatorijumu muzike u Manili.
Karsili

– Iste godine, pozvan sam od strane Njujorške filharmonije da učestvujem na završnom takmičenju klarineta. Dobio sam titulu ekstra muzičara u Helsinškom filharmonijskom orkestru i Švedskom radio simfonijskom orkestru. U februaru 2009. “Discoteca Italiana di Stato” ponudila mi je da snimim koncert uživo sa mojim triom “Noć u operi”.Takodje sam učitelj klarineta i duvačkih instrumenata u C. E. I, Evropskom simfonijskom orkestru mladih koji se sastoji od najboljih muzičara između 11 i 18 godina, direktor i učitelj klarineta i teorije u muzičkim školama i na Akademiji “Una sera all ’Opera”.

RL: Kakvi su vaši utisci o takmičenju i Vašem boravku u Beogradu?

– Takmičenje je bilo veoma lepo i dobro organizovano. Ovde su ljudi gostoprimljivi i srdačni.

RL: Koje kompozicije i od kojih kompozitora najviše izvodite?

– Nove kompozicije su uvek izazov. Nameravam da uvrstim i neke vaše kompozicije u moj repertoar jer su vrlo lepe,  sadržajne i impresivne.

RL: Kazite mi koja je marka klarineta na kom svirate?

– Sviram na klarinetu marke Ripamonti od 2000. godine. Ranije sam svirao na klarinetu marke Selmer Recital i Buffet RC.

RL: Mlade klarinetiste, posetioce mog websajta, sigurno će interesovati koji brand i tip usnika i trske koristite  za sviranje ?

– Sviram na usniku Licostini sa razlicitim otvorom i koristim trske marke Marca.

RL: Kažite mi na kraju da li  nameravate ponovo da dođete u Beograd?

– Želeo bih da ponovo dodjem u ovaj grad oktobra meseca.

RL: Dakle, vidimo se ponovo u Beogradu. Želim vam sve najbolje i veoma uspešnu umetničku karijeru.

– Hvala i pozdrav svim mladim klarinetistima i posetiocima vašeg sajta za klarinetiste.

V. A. MOCART: KONCERT ZA KLARINET I ORKESTAR A-DUR, K622

Mocart

Austrijski kompozitor, zasigurno je jedan od najgenijalnijih i najvećih muzičkih stvaralaca svih vremena. 
Kao sedmogodišnje čudo od deteta svojim velikim umećem oduševljava slušaoce po evropskim dvorovima.
Kasnije, kao slobodan umetnik u Beču, teško živi i umire u bedi. Sa Hajdnom i Betovenom on čini sjajno trozvežđe bečkog klasicizma.
Invencija mu je neiscrpna, a plodnost neverovatna: za svog kratkog života napisao je više od 600 dela. Podjednako je genijalan u operama, simfonijama, koncertima za razne instrumente, kamernim i klavirskim delima, kao i duhovnoj muzici.
Klarinetu je posvetio jedan od najlepših koncerata u A-duru i kvintet za klarinet i gudače u istom tonalitetu.

——————————————————————————————————————-

Volfgang Amadeus Mocart
Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K622

Stavovi:

  • I   Allegro
  • II   Adagio
  • III  Rondo: Allegro

Uvod


U Mocartovo vreme koncertantna dela za kla­rinet kompozitori su pisali više od pedeset godina. Sve to predstavlja niz rutinske literature iznad kog se ovaj muzički genije daleko nadvisio.

Mocartov koncert za klarinet i orkestar u A Duru, K622 je poslednje i u isti mah najzrelije instrumentalno delo jednog od najvećih muzičkih stvaralaca. U ovom remek-delu koncertantne literature uopšte i ujedno vrhunsko delo klarinetske literature ogleda se pozna zrelost stila u svojoj neizveštačenoj jednostavnosti.

Kada je koncert nastao?


A-Dur koncert za klarinet i orkestar Mocart je pisao u toku rada na Rekvijemu. U svojoj trideset petoj godini života, 7. oktobra 1791 – dva meseca pred smrt (umro je 5. decembra 1791) – Mocart dovršava orkestraciju finala koncerta. Na žalost, nije mu bilo dato da čuje svoj koncert.


V. A. Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, I stav: Allegro.
Jumi Ito – klarinet i „Kamerata Serbika“, Biljana Radovanović – dirigent

Kome je Mocart namenio svoje delo?


Mocart je bio inspirisan velikim izvodačko-tehničkim mogućnostima svog tri godine starijeg prijatelja, klarinetiste Antona Štadlera, koji je bio vrlo cenjen zbog naročito mekog i ljupkog tona. U “Popisu svih mojih dela”, Mocart je 28. septembra 1791. zapisao: “Koncert za klarinet za gospodina Štadlera starijeg”.

Kako je izgledala prvobitna verzija koncerta?


Prvobitna verzija koncerta nije sačuvana. U svom najranijem obliku koncert je bio delo u G-duru koje je Mocart predvideo za baset-horn, za solistu Antona Štadlera. Taj fragment (KV 584b) ima samo oko 200 taktova, ali je skoro jednak odgovarajućem odseku ргvog stava A-dur koncerta (KV 622) kakav sada poznajemo. Mocart je ovaj prvobitni komad prerađivao i pretvorio ga u kompletno, genijalno delo. Do dan-danas nije poznato da li transkripcija koju danas znamo potiče od samog Mocarta ili je to nečija zasluga za veštu transpoziciju u delo koje zahtava veći opseg instrumenta no što je pristupačan baset-hornu.

Premijera koncerta


Premijera koncerta bila je u Pragu, 16. oktobra 1791. Izveo ga je sam klarinetista Štadler. Doček nastupa od strane publike bio je uglavnom pozitivan. Berlinski muzički nedeljnik januara 1792. godine zabeležio je sledeće: “Gospodin Štadler, klarinetista iz Beča, čovek velikog talenta i priznat i poznat… Njegovo sviranje je sjajno i svedoči o njegovom kvalitetu.”


V. A. Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, II stav: Adagio.
Jumi Ito – klarinet i „Kamerata Serbika“, Biljana Radovanović – dirigent

Još nekoliko reči o koncertu


U ovom vrhunskom delu klarinetske literature, Mocart neizmerno koristi specifični zvučni kvalitet tada novog instrumenta. Čulno-topli zvuk klarineta otkrivaju bogate zvučne mogućnosti klarinetskih registrara (intervalski skokovi preko dve oktave), široka akordska razlaganja, mestimične hromatske pasaže i prateće trozvučne figure u najdubljem šalmajskom registru. Delo je vrlo inventivno. U njemu se klarinet bujno raspevava u drugoj temi prvog stava (Allegro).

Veruje se da drugi stav koncerta (Adagio) spada u najizražajnije stranice ikada napisane za neki solo-instrument, koji počinje široko-svečanom ozarenom temom.

Treći stav (Rondo: Allegro) je vrlo pokretan i elegantan. Važno je napomenuti da Mocart u svom koncertu ni u jednom momentu ne ističe virtuozitet kao što to čini Veber u svojim koncertima.


Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, III stav: Rondo (Allegro).
Jumi Ito – klarinet i „Kamerata Serbika“, Biljana Radovanović – dirigent

Kod Mocarta orkestar nema čisto prateću funkciju. U njemu su solista i orkestar izvanredno uravnoteženi (koncert je potpuno ravnopravan poznim klavirskim koncertima). Tu je orkestar krajnje transparentan. Tutti-stav Mocart često na kamerni način proređuje i udružuje klarinet u intimnom dijalogu sa vodećom violinom.

Externi linkovi


Literatura


Radivoj Lazić: Učim klarinet I – IV, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
Radivoj Lazić: V. A. Mocart