MIHAILO ŽIVANOVIĆ

Mihailo Mika Živanović  Žuti

(17. II 1928. — 18. VII 1989.)

Ovo je životna priča o jednom od najboljih, takođe i najinventivnijih jugoslovenskih i srpskih klarinetista, o vrsnom saksofonisti, kompozitoru, dirigentu i aranžeru Mihailu-Miki Živanoviću zvanom Žuti koji je, da li namerno ili slučajno, neopravdano „izbrisan“ i „zaboravljen“.

Možda je priča o Žutom upravo deo ispravke te nepravde i našeg kolektivnog zaborava i početak vraćanja i smeštanja stvari na svoje mesto, upravo na ono mesto u našem muzičkom životu koje mu pripada

————————————————-

Mihailo Mika Živanović – Žuti rođen je u Beogradu 1928, u ulici Prote Mateje.

Njegov prvi kontakt sa muzikom datira još od 1936. godine, kada je otac osmogodišnjeg Miku upisao u nižu Muzičku školu “Stanković’‘, gde je prvobitno učio da svira klavir.

Dvanaestogodišnji klavirista Mihailo-Mika Živanović će dve godine kasnije početi da uči da svira i klarinet.

Godina 1942. bila je presudna u njegovom životu pošto je, čuvši zvuke klarineta preko Radio-Londona, shvatio da je to ono šta želi. I od tada, očaran lepotom džeza, redovno posećuje salu Kolarca u Beogradu i sluša džez koncerte tadašnjih naših majstora (Ilija Genić, Mladen Guteša, Vojin Popović i dr.), kao i strane izvođaće (Kari Bernet, nemačka pevačica).

Pohađao je Treću mušku gimnaziju i Srednju muzičku školu „Stanković“, instrument klavir. Potom upisuje studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, odsek hemija, koje napušta zbog muzike, i to onda kada je stigao do diplomiranja.

Po završetku rata, 1945, Mihailo nastavlja da uči klavir u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“.

Najveći preokret na njegovom životnom putu dešava se 1946. godine, kada je u jednoj komisionoj radnji video i kupio prvi klarinet. Obzirom da je posedovao solidno znanje iz muzike, počeo je danonoćno da vežba, ovaj put – klarinet.

U 18. godini, nadahnut muzikom Glena Milera (Glenn Miller) i orkestrom Vudija Hermana (Woody Herman) odlučno rešava da klarinet i muzika postanu njegovi životni saputnici, te završava klarinet u Srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“, u klasi profesora Franje Partlića.

Advertisements

RAD SA ORKESTROM FIS-DUR

Džez je za Mihaila Živanovića bio izuzetno privlačan. Ostvarujući sebe na tom polju, 1946. godine formira džez sastav kome je po svom klarinetu dao naziv Fis-dur. Ovaj orkestar je Mihailo lično vodio. Zahvaljujući kvalitetu, orkestar je vrlo brzo postao jedan od najpoznatijih u Beogradu. Prvu postavu muzičara činili su: Milo Dimitrijević (gitara), Duško Radić (klavir), Stanislav Sodermajer (bubnjevi) i sam Mihailo Živanović (klarinet).

Željan znanja i daljeg napretka u muzici, 1946. upisuje Svemuzičku akademiju, instrument klarinet. Tu će upoznati i Eduarda Sađila, takođe studenta klarineta.

Trio saksofona (sleva-nadesno): Milan Pavlović, Mika-Žuti i Eduаrd Sađil.

Orkestar Fis-dur ređa uspeh za uspehom: nastupi, turneje, oduševljenja i prave ovacije zadovoljne publike. Sledeće, 1947. godine dolazi do velike izmene u ansamblu novim vrhunskim muzičarima. Tu sada sviraju: Predrag Ivanović (truba), dr Aleksandar Pejić (harmonika), Milovan Vukajlović-Genije (klavir i harmonika), Predrag Stefanović-Grof (trombon) i Branko Pejaković (bas). Od starih članova ostli su samo Sodermajer i Živanović.

Značajan, gotovo sudbonosan susret sa Borom Rokovićem (trubačem, kompozitor, aranžerom, harmonikašem i klaviristom) desio se dok je svirao na jednoj igranci 1949. godine. Bora ga je slušao, zadivljen njegovim talentom želeo je da mu pomogne, da ga još više i bolje uvede u svet džeza, usmeravajući ga na prave vrednosti. Ponudio mu je da svira i u njegovom orkestru. Tu je Živanović svirao sve do kraja 1953. Uskoro je usledio poziv i Aleksandra Nećaka, pa je istovremeno svirao u sva tri orkestra.

Orkestar Fis-dur je postojao sve do 1950.

RAD U REVIJSKOM ORKESTRU RADIO-BEOGRADA

Mihailo 1953.

Poznati trombonista Mladen Guteša je 18. januara 1948. osnovao Zabavni-Revijski orkestar Radio-Beograda. Krajem 1949. pozivao je Mihaila Živanovića da bude njegov član. Mihailo je tada bio student Muzičke akademije u klasi renomiranog profesora Bruo Bruna. Za takav jedan rad i stalno zaposlenje, morao je da dobije dozvolu profesora. Profesor Bruno mu je dao pristanak.

——————————–

Saksofoni:
Mihailo Živanović, Vlada Plotnjikov i Nikola Dajzinger, Bora Roković klavir, 1953. godine.

Mihailo je u Revijskom orkestru svirao prvo bariton saksofon, a potom instrument koji je studirao – klarinet. Ređale su se veoma uspešne turneje i koncerti Revijskog orkestra RB. Pomenimo jedan takav u Zagrebu 1953. godine, na kome se dokazalo da je Beograd centar jugoslovenskog džeza.

Pred kraj studija, 1954. po nagovoru profesora sa Akademije, napušta Revijski orkestar Radio-Beograda i zapošljava se u orkestru Narodnog pozorišta (Beogradska Opera), gde radi četiri godine, do 1958.

Kao student Akademije, beleži izuzetan uspeh na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika, klarinetista ozbiljne muzike, u Skoplju, 1954. Tu osvaja II nagradu (I nije dodeljena).

Sledeće, 1955. godine diplomira sa uspehom klarinet.

RAD U OKTETU MIHAILA ŽIVANOVIĆA I RTB-U

Džez orkestar Radio-Beograda 1952. Drugi sdesna-nalevo Mladen Guteša,
do njega (treći) je Mihailo Živanović, klarinetista i saksofonista.

Godine 1955, Živanović osniva Oktet Mihaila Živanovića u kojem i sam sviro bariton saksofon. Osim njega, tu sviraju i: Predrag Ivanović (truba), Nikola Dajzinger (alt saksofon), Eduard Sađil (tenor saksofon), Predrag Stefanović (trombon), Vojkan Đonovićić (gitara), Robert Hauber (klavir) i Rade Milivojević (bubnjevi).

Oktet je 10 godina sa velikim uspehom nastupao na svim radio stanicama u zemlji i inostranstvu. Ubrzo je postao jedan od vodećih jugoslovenskih ansambala za modernu i eksperimentalnu džez muziku.

Proba orkestra 1952. U gornjem redu: Vladimir Plotnjikov,
Vladimir Dajzinger
, Mika Živanović. U donjem redu:
Eduard Sađil i Karlo Takač. Diriguje Mladen Guteša.

Dalji životni put

Od 1958, pa gotovo do zadnjih dana života, bio je u radnom odnosu u Muzičkoj produkciji RTB. Iste te godine postaje i stalni član Gudačkog zabavnog orkestra koji je vodio Ilija Genić, a kasnije postaje dirigent Džez orkestra i Revijskog orkestra Radio-televizije Beograd.

Od 1960 godine, postaje član Udruženja kompozitora Srbije.

Godine 1975. postaje šef Zabavnog ansambla RTB, a od 1978. stalni dirigent zabavnih orkestara RTB sve do smrti.

ZNAČAJ MIHAILA ŽIVANOVIĆA

Mihailo Živanović je bio veoma plodan kompozitor. Pisao je dečju i scensku muziku, šlagere, zabavne pesme, ali i koncertantnu muziku, kao i mnogobrojne kompozicije i aranžmane za programe jugoslovenskih radio i TV stanica.

Neprestano je pratio zbivanja u svetu džez i zabavne muzike, tako da je uvek bio u savremenim muzičkim tokovima svoga vremena. Stvarao je intenzivno sa uspehom različite žanrove – više od četrdeset godina. Napisao je preko 300 instrumentalnih, zabavnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija.

Mihailo Živanović (prvi levo) i poznati svetski klarinetista Tonny Scott (prvi desno).

Napomenimo da se do tada po beogradskim džez orkestrima uglavnom negovala samo strana džez muzika. Živanović je jedan od prvih džez muzičara koji je počeo da komponuje savremenu domaću džez muziku, kojom se bavio iz velikog entuzijazma. Jugoslovensku zabavnu i džez muziku Živanović je mnogo obogatio svojim velikim znanjem i delatnošću, radeći do poslednjeg dana. Živanovićeva mnoga ostvarenja trajno su zabeležena u istoriji jugoslovenskog džez stvaralaštva.

Pisao je scensku muziku i zabavne pesme za tadašnje popularne pevače kao što su: Arsen Dedić, Nada Knežević, Lola Novaković, Bisera i Senka Veletanlić, Anica Zubović, Dragan Stojnić, Tihomir Petrović, “Lutajuća srca”, Đorđe Marjanović, Zafir Hadžimanov, Krunoslav-Kićo Slabinac (“Stari hrast”), Dragan Mijalkovski i mnogi drugi.

Bio je jedan od najplodnijih muzičkih stvaralaca za decu.

U vreme kada se intezivno bavio instrumentom, važio je za jednog od najinventivnijih i najboljih solista na klarinetu i bariton saksofonu. Sa uspehom je nastupao na koncertima u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Austrija, Rumunija, Amerika). Kao solista, svoju zemlju je predstavljao u Berlinu na koncertu iz serije „Muzika ne poznaje granice“.

Na festivalima zabavne muzike nastupao je kao dirigent. Bio je dirigent i Zabavnog orkestra RTB.

Bio je prvi klarinetista Simfonijskog orkestra RTV Beograd.

Bio je odličan poznavalac aranžerskog zanata, te je i na tom polju ostavio svoj veliki doprinos i neizbrisiv trag.