Otišao je na večni, dug i daleki put 15. IV 2018. godine poznati srpski i jugoslovenski klarinetista, Božidar Boki Milošević i za sobom ostavio bezbrojne obožavaoce svog načina sviranja.
Svojim delom, postao je idol i starih i mladih klarinetista. Plenio je svojim divnim, oblim i prepoznatljivim tonom, brilijantnom tehnikom, zavidnom i originalnom interpretacijom i prepoznatljivo-originalnim stilom sviranja klarineta.
Svojim iskrenim znalačkim radom, raskošnim talentom, originalnošću ideja, Božidar Milošević je dugogodišnji aktivni učesnik u razvoju narodne muzike i postavljanju njenih standarda, kriterijuma i njenog vrednovanja. On je deo srpske i jugoslovenske narodne muzike i folklora, čiju je muzičku tradiciju širio na svih pet kontinenata, pazeći da očuva njenu izvornost i autentičnost.
Boki je uzor i merilo vrednosti mnogim mladim generacijama klarinetista. Uvodi seriozni-školovani način sviranja klarineta u narodnu muziku, ne odustajući ni od jednog elementa akademskog nivoa sviranja klarineta i njegovom pristupu.
Brilijantan, vrstan i kompletni izvođač velikog opusa, načinio je mnoštvo vrednih trajnih snimaka svih muzičkih žanrova.
Za svakog ko bi dobro svirao na klarinetu, u narodu su govorili:
– Svira kao Boki!
Sa Bokijem sam drugovao više od 5 decenija. Još kao student FMU u Beogradu, za potrebe čuvenog Festivala narodne muzike “Beogradski sabor 1975”, Bokiju sam komponovao “Đačko oro“, koju je on brilijantno izveo i kojom smo, na obostrano zadovoljstvo, osvojili I nagradu.
Kao profesor klarineta radim više od 4 decenije. Svedok sam da su mnogi đaci, a i danas mnogi poznati klarinetisti zavoleli i počeli da sviraju klarinet samo zahvaljujući Bokiju – što je bio i moj slučaj.
Dragi Boki, hvala Ti u ime srpskog i jugoslovenskog klarinetizma, hvala Ti na svemu što si učinio na tom polju. Hvala ti što si nas naučio da i narodna muzika može i mora da se izvodi i da joj se prilazi na način prilaska serioznoj-umetničkoj muzici.
Vrsnu mladu klarinetistkinji (i klaviristkinju!) Sofiju Molčanovu upoznao sam davne 1998. godine na Republičkom takmičenju mladih klarinetista Srbije, kada je, tako mlada, svojom izvanrednom svirkom zasenila žiri i slušaoce u sali i time sve takmičare ostavila u zasenak i odnela apsolutnu prvu nagradu, dobivši 100 bodova od svih članova žirija.
————————————————–
Saznajmo gde 26-ogodišnja Sofija danas živi, gde radi, kako joj je tekao dosadašnji životni put i čime se danas bavi
RL:Zdravo, Sofija! Molim te reci nam gde trenutno živiš i šta radiš?
– Zdravo svim posetiocima ovog izvanrednog i vrednog klarinetskog sajta. Živim uAugsburgu (Nemačka). Radim kao docent u Srednjoj muzičkoj školi (Berufsfachschule) uDinkelsbuehl. Istovremeno sam zaposlena i u dve niže muzičke škole.
RL:Gde si rođena i gde si završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje?
– Rođena sam u graduČerkasi u Ukraini. Srednje i osnovno muzičko obrazovanje sam prvo sticala u nižim muzičkim školama u Negotinu i Zaječaru, a nakon toga sam završila školu za niže i srednje muzičko obrazovanje uKotoru(2003 završeno).
– Nakon završene srednje mutičke škole, preselila sam se 2003. godine u Nemačku. Prvo sam studirala uMinhenuu klasi profesoraUlfa Rodenhojzera na Hochschule für musik und theater. Tu sam i diplomirala. Od 2008. do 2011. sam studirala na Muzičkoj akademiji uFrajburgu, u klasi profesoraJorga Widmana – postdiplomske studije.
RL:Koje si sve nagrade i priznanja osvojila i gde?
Melis Peykoğlu: Dve folklorne igre. Sofija Molčanova (klarinet), Melis Peykoglu (klavir), Christian Bernt (bongo&conga drums) i Christoph Hobmair (cimbal&woodspoons)
– Do sada sam dobila sledeće nagrade:
Pre odlaska u Nemačku
1997. specijalna nagrade na Republičkom takmičenju u Beogradu i specijalna nagrada na Saveznom takmičenju u Kotoru. Ove specijalne nagrade osvojila sam i u disciplani za klavir, i u disciplani za klarinet.
1998. godine nagrada za najboljeg duvača na takmicenju u Sremskim Karlovcima.
1999. specijalne nagrade na Republičkom i Saveznom takmičenju u Beogradu.
2001. specijalne nagrade u kategorijama klavir, klarinet i kamerna muzika, u Crnoj Gori.
2002. treca nagrada na medjunarodnom takmicenju Jeunesse Musicales Bucarest u disciplini klarinet, kao i učeshce u finalu u disciplini klavir.
Posle odlaska u Nemačku
2004. prva nagrada na takmičenju kamerne muzike „Premio Seiler“ u Palermu.
2005. godine prva nagrada na takmičenju kamerne muzike „Individualis“ u Kijevu.
2008. godine treca nagrada na takmičenju kamerne muzike „Miranent“ u Barseloni.
Te iste 2008. godine bila sam finalista Drugog međunarodnog takmičenja u Frajburgu.
2012. godine sam dobila nagradu od Oscar und Vera Ritter Stiftung, za postignute rezultate na području kamerne muzike.
RL:Da li imaš snimljen neki CD i za koju izdavačku kuću?
Mnogi klarinetisti, čitaoci i posetioci ovoga sajta o klarinetu i za klarinetiste javljaju se i postavljaju razna pitanja o našem poznatom umetniku Božidaru Bokiju Miloševiću.
Boki Milošević je od sada radi Vas sa nama i rado će odgovarati na sva Vaša pitanja.
Stana iz Ciriha pita Bokija:
– Pošto sviram klarinet već 3 godine, želela bih da znam čime je uputnije da počnem učenje narodne muzike – pesmom ili igrom? Rad
Boki Milošević odgovara:
– Narodna muzika se, draga Stano, upoznaje i uči od samog početka. Znači, prvo treba naučiti narodnu pesmu, njen duh, pa tek onda može da se pređe na igru, jer kod nje su različiti ukrasi.
Nažalost, mnogi mladi ne čine tako. Naime, oni počinju odmah sa igrama, a narodnu pesmu i njen duh nikada i ne nauče.
Zato imamo situaciju da mnogi instrumentalisti odlično sviraju kolo, a pesmu ne mogu da sastave. Misle da je to tek tako. Nije!
Čak je teže lepo odsvirati jednu pesmu nego jedno kolo! Pesma mora imati svoj karakter, svoju atmosferu i štimung. Ako svirač to ne iznese, ne dočara – nije uradio ništa!
Pesme, za razliku od igara, imaju sasvim drugi tretman. Kod njih se mora poznavati i tekst i sadržaj, da bi se mogle adekvatno odsvirati. Način izgovora u pesmi je vrlo bitan.
Pevač, kada peva reč „ljubav“, ne može da kaže slog „lju“, pa da uzme vazduh i da kaže „bav“. Zatim, mora da se poznaje akcentuacija. Često se melodija mora menjati da bi se tekst ispravno izgovorio.
NAPOMENA:
Ako i Vi želite da postavite neko pitanje maestru Bokiju Miloševiću, slobodno to učinite putem meila autora i vlasnika ovog sajta, profesora Radivoja Lazića:
Mnogi klarinetisti, čitaoci i posetioci ovoga sajta o klarinetu i za klarinetiste javljaju se i postavljaju razna pitanja o našem poznatom umetniku Božidaru Bokiju Miloševiću.
Boki Milošević je od sada radi Vas sa nama i rado će odgovarati na sva Vaša pitanja.
Mitar iz Pariza pita Bokija:
– Želeo bih da mi nešto kažete o stilovima i ukrasima koji su prisutni u našoj narodnoj muzici? Rad
Boki Milošević odgovara:
– Uvek sam želeo da budem autohton, originalan i da se približim svojim korenima. Da budem iskren, ponosan sam jer sam uspeo sve to da utisnem u našu narodnu muziku.
Pošto sam dugo vremena svirao u Radio-Beogradu, kod Carevca i u Sekstetu Duška Radetića, koji je u Radio-Beogradu bio zadužen za narodnu muziku juga i zapadne Srbije, trudio sam se da ornamene koji su karakteristični za te krajeve uselim u sve adekvatne kompozicije koje sam u svojoj umetničkoj karijeri izvodio.
Stil muzike određuje prvo područje odakle je kompozicija, tj. iz kog je kraja.
U zavisnosti od toga, upotrebljavaju se i adekvatni muzički ukrasi.
Bosna ima svoje ornamente, severni deo Srbije – Vojvodina – svoje. Dosta se upotrebljavaju i mordenti.
NAPOMENA:
Ako i Vi želite da postavite neko pitanje maestru Bokiju Miloševiću, slobodno to učinite putem meila autora i vlasnika ovog sajta, profesora Radivoja Lazića:
Mnogi klarinetisti, čitaoci i posetioci ovoga sajta o klarinetu i za klarinetiste javljaju se i postavljaju razna pitanja o našem poznatom umetniku Božidaru Bokiju Miloševiću.
Boki Milošević je od sada radi Vas sa nama i rado će odgovarati na sva Vaša pitanja.
Radivoj Lazić, professor klarineta i kompozitor iz Beograda i autor ovog sajta pita Bokija:
– Recite, Boki, posetiocima ovog klarinetskog sajta, kako Vi vežbate narodnu muziku? Rad
Boki Milošević odgovara:
– Narodna muzika prvenstveno treba mnogo da se voli, sluša i uči. Njoj čovek treba da se posveti i njome da se iskreno bavi celim svojim bićem. Narodna muzika, kao i svaka muzika, vežba se studiozno.
Ako je u pitanju neko kolo, neko oro ili igra, znači, neki virtouzni komad, to ne može tek tako da se odsvira. Ono se vežba isto onako kao što vežbamo etide, sonate ili komade.
Prvo se svira lagano, pa se povećava tempo – znači postupno, sve do željenog. (Vidi: Vežbanje uz metronom)
Posle se u kompoziciju “utisne“ karakter, jer bez stilskog pristupa to ništa ne vredi!
NAPOMENA:
Ako i Vi želite da postavite neko pitanje maestru Bokiju Miloševiću, slobodno to učinite putem meila autora i vlasnika ovog sajta, profesora Radivoja Lazića:
KLARINETSKA LITERATURA 