HVALA TI, DRAGI BOKI!

Otišao je na večni, dug i daleki put 15. IV 2018. godine poznati srpski i jugoslovenski klarinetista, Božidar Boki Milošević i za sobom ostavio bezbrojne obožavaoce svog načina sviranja.

Svojim delom, postao je idol i starih i mladih klarinetista. Plenio je svojim divnim, oblim i prepoznatljivim tonom, brilijantnom tehnikom, zavidnom i originalnom interpretacijom i prepoznatljivo-originalnim stilom sviranja klarineta.

Svojim iskrenim znalačkim radom, raskošnim talentom, originalnošću ideja, Božidar Milošević je dugogodišnji aktivni učesnik u razvoju narodne muzike i postavljanju njenih standarda, kriterijuma i njenog vrednovanja. On je deo srpske i jugoslovenske narodne muzike i folklora, čiju je muzičku tradiciju širio na svih pet kontinenata, pazeći da očuva njenu izvornost i autentičnost.

Boki je uzor i merilo vrednosti mnogim mladim generacijama klarinetista. Uvodi seriozni-školovani način sviranja klarineta u narodnu muziku, ne odustajući ni od jednog elementa akademskog nivoa sviranja klarineta i njegovom pristupu.

Brilijantan, vrstan i kompletni izvođač velikog opusa, načinio je mnoštvo vrednih trajnih snimaka svih muzičkih žanrova.

Za svakog ko bi dobro svirao na klarinetu, u narodu su govorili:
– Svira kao Boki!

Sa Bokijem sam drugovao više od 5 decenija. Još kao student FMU u Beogradu, za potrebe čuvenog Festivala narodne muzike “Beogradski sabor 1975”, Bokiju sam komponovao “Đačko oro“, koju je on brilijantno izveo i kojom smo, na obostrano zadovoljstvo, osvojili I nagradu.

Kao profesor klarineta radim više od 4 decenije. Svedok sam da su mnogi đaci, a i danas mnogi poznati klarinetisti zavoleli i počeli da sviraju klarinet samo zahvaljujući Bokiju – što je bio i moj slučaj.

Dragi Boki, hvala Ti u ime srpskog i jugoslovenskog klarinetizma, hvala Ti na svemu što si učinio na tom polju. Hvala ti što si nas naučio da i narodna muzika može i mora da se izvodi i da joj se prilazi na način prilaska serioznoj-umetničkoj muzici.

Počivaj u miru i večno Ti hvala!

Radivoj Lazić, profesor, pedagoški savetnik

BOKIJEV OTVORENI ČAS KLARINETA / No. 7

BOŽIDAR BOKI MILOŠEVIĆ
OTVORENI ČAS KLARINETA

Stoji
VI PITATE – MR BOKI MILOŠEVIĆ ODGOVARA / No. 7

Mnogi klarinetisti, čitaoci i posetioci ovoga sajta o klarinetu i za klarinetiste javljaju se i postavljaju razna pitanja o našem poznatom umetniku Božidaru Bokiju Miloševiću.

Boki Milošević je od sada radi Vas sa nama i rado će odgovarati na sva Vaša pitanja.

Lazić Radivoj, prof. klarneta

Stana iz Ciriha pita Bokija:

– Pošto sviram klarinet već 3 godine, želela bih da znam čime je uputnije da počnem učenje narodne muzike – pesmom ili igrom?
Rad

PrvaBoki Milošević odgovara:

– Narodna muzika se, draga Stano, upoznaje i uči od samog početka. Znači, prvo treba naučiti narodnu pesmu, njen duh, pa tek onda može da se pređe na igru, jer kod nje su različiti ukrasi.

Nažalost, mnogi mladi ne čine tako. Naime, oni počinju odmah sa igrama, a narodnu pesmu i njen duh nikada i ne nauče.

Zato imamo situaciju da mnogi instrumentalisti odlično sviraju kolo, a pesmu ne mogu da sastave. Misle da je to tek tako. Nije!

Čak je teže lepo odsvirati jednu pesmu nego jedno kolo! Pesma mora imati svoj karakter, svoju atmosferu i štimung. Ako svirač to ne iznese, ne dočara – nije uradio ništa!

Pesme, za razliku od igara, imaju sasvim drugi tretman. Kod njih se mora poznavati i tekst i sadržaj, da bi se mogle adekvatno odsvirati. Način izgovora u pesmi je vrlo bitan.

Pevač, kada peva reč „ljubav“, ne može da kaže slog „lju“, pa da uzme vazduh i da kaže „bav“. Zatim, mora da se poznaje akcentuacija. Često se melodija mora menjati da bi se tekst ispravno izgovorio.

NAPOMENA:

Ako i Vi želite da postavite neko pitanje maestru Bokiju Miloševiću, slobodno to učinite putem meila autora i vlasnika ovog sajta, profesora Radivoja Lazića:

radivojlazic@yahoo.com

Boki je spreman i rado će Vam odgovoriti na svako postavljeno pitanje!

Srdačan pozdrav svima do narednih pitanja!

Voli vas Vaš
BOKI MILOŠEVIĆ

BOKIJEV OTVORENI ČAS KLARINETA / No. 6

BOŽIDAR BOKI MILOŠEVIĆ
OTVORENI ČAS KLARINETA

Stoji
VI PITATE – MR BOKI MILOŠEVIĆ ODGOVARA / No. 6

Mnogi klarinetisti, čitaoci i posetioci ovoga sajta o klarinetu i za klarinetiste javljaju se i postavljaju razna pitanja o našem poznatom umetniku Božidaru Bokiju Miloševiću.

Boki Milošević je od sada radi Vas sa nama i rado će odgovarati na sva Vaša pitanja.

Lazić Radivoj, prof. klarneta

Mitar iz Pariza pita Bokija:

Želeo bih da mi nešto kažete o stilovima i ukrasima koji su prisutni u našoj narodnoj muzici?
Rad

PrvaBoki Milošević odgovara:

– Uvek sam želeo da budem autohton, originalan i da se približim svojim korenima. Da budem iskren, ponosan sam jer sam uspeo sve to da utisnem u našu narodnu muziku.

Pošto sam dugo vremena svirao u Radio-Beogradu, kod Carevca i u Sekstetu Duška Radetića, koji je u Radio-Beogradu bio zadužen za narodnu muziku juga i zapadne Srbije, trudio sam se da ornamene koji su karakteristični za te krajeve uselim u sve adekvatne kompozicije koje sam u svojoj umetničkoj karijeri izvodio.

Stil muzike određuje prvo područje odakle je kompozicija, tj. iz kog je kraja.

U zavisnosti od toga, upotrebljavaju se i adekvatni muzički ukrasi.

UKRASI

Recimo, šumadijsko kolo uglavnom ima celostepene trilere, dok se za jug Srbije koriste polustepeni.

Bosna ima svoje ornamente, severni deo Srbije – Vojvodina – svoje. Dosta se upotrebljavaju i mordenti.

NAPOMENA:

Ako i Vi želite da postavite neko pitanje maestru Bokiju Miloševiću, slobodno to učinite putem meila autora i vlasnika ovog sajta, profesora Radivoja Lazića:

radivojlazic@yahoo.com

Boki je spreman i rado će Vam odgovoriti na svako postavljeno pitanje!

Srdačan pozdrav svima do narednih pitanja!

Voli vas Vaš
BOKI MILOŠEVIĆ

BOŽIDAR „BOKI“ MILOŠEVIĆ

INTERVJU

BOŽIDAR – BOKI MILOŠEVIĆ

Jedan od naših najboljih i, zasigurno, najpopularnijih i najtraženijih klarinetista. Na zahtev mnogih čitalaca ovog našeg klarinetskog vebsajta, načinio sam sa Bokijem poduži intervju, jer legendarni klarinetista može i hoće o mnogo čemu vrednom da nam kaže, obzirom da se klarinetom aktivno druži već – punih 65 godina.

RL: Boki, dobrodošli na strane ovog našeg klarinetskog vebsajta, dobrodošli u ime svih njegovih posetilaca!

– Pozdrvavljam sve ljubitelje klarineta i ljubitelje kvalitetne muzike i želim vam da se što više srećemo u dobrom raspoloženju.

RL: Da li se sećate svog početka druženja sa klarinetom? Recite našim čitaocima nešto o tome.

Slika iz ranog detinjstva, Božidar sa sestrom Paraskevom.

Slika iz ranog detinjstva, Božidar sa sestrom Paraskevom.

– Moj kontakt sa klarinetom je bio slučajan. Vezan je za jedan rođendan, davne 1947. godine u Prokuplju.

Pošto sam 6 godina svirao violinu, doneo sam je na jedno slavlje, jer se kod nas slavlja uvek proprate muziciranjem. Sa nama je došao i moj drug, flautista, Dragi Aranđelović koji je poneo svoj stari klarinet. U jednom momentu, malo pripit, Dragi je uzeo moju violinu i počeo da je maltretira.

Pošto tada nije bilo lako nabaviti žice, uplašio sam se da mi ih ne pokida. Molio sam ga da mi vrati vilinu, ali on nije hteo ni da čuje. Da bih mu se osvetio, uzeo sam njegov klarinet sa stola i počeo da ga maltretiram, isto onako kako je on činio sa mojom violinom.

RL: Predpostavljam da niste mogli odmah da dobijete ton?

– Naprotiv! Verovatno prirodna predispozicija usana i zuba proizvela je odmah ton, a ne neki kiks. To me je ponelo, pogotovo što su tada  bili vrlo aktelni filmovi o čuvenim klarinetistima Beni Gudmanu (Benny Goodman) i Vudi Hermanu (Woody Herman). Od tada, verujem u ljubav na prvi pogled.

Zamolio sam druga da mi da klarinet da nosim kući, da ga malo pogledam.

Jedva sam čekao da svane. Majka je imala staro vranjsko trokrilno ogledalo. Kad sam stao sa klarinetom ispred ogledala, sam sebi sam izgledao nekako – dasa. Od tada violinu više nisam hteo da uzmem u ruke.

RL: Ko je bio Vaš prvi nastavnik klarineta?

– Pošto onda nije bilo muzičke škole, počeo sam kao samouk. Duvao sam u klarinet i duvao, a majka se samo hvatala za glavu:

„Pa, sine, ono lepo sviranje na violini!? Šta ti to znači: du, pa du, pa duuu!?„

– Međutim, ja sam bio uporan i istrajan… i tako su tekli dani…

U Prokuplju sam svirao po igrankama. To je bio jedini način da se napravi muzički kontakt sa publikom.

Kada sam bio đak sedmog razreda gimnazije, u Prokuplje je, sa svojim orkestrom, došao čuveni violinista Radio Beograda, Vlastimir Pavlović – Carevac. Imali su koncert u Domu armije.

Na večeri, u Hotelu „Evropa“, Carevac me je čuo dok sam sviram klarinet. Želevši da me upozna, zamolio je da me pozovu. Sav ustreptao, stao sam ispred maestra Carevca koji mi je ovako rekao:

“Momak, večeras si položio audiciju za Narodni orkestar Radio Beograda. Završi osmi razred gimnazije i dođi u Beograd“.

Tada je Radio Beograd bio centar muzičkog života stare Jugoslavije.

Plašio sam se da ponuđeni poziv čuvenog Carevca saopštim roditeljima.

RL: Završili ste osmi razred gimnazije i brže-bolje se uputili u Beograd?

– Došao sam 1950. godine u Beograd na studije. Upisao sam engleski jezik na Filozofskom fakultetu, da bih imao status studenta. U Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, kod profesora Franje Partlića, položio sam I razred pripremne (na osnovu onoga što sam znao i što sam samouk naučio) i primljen sam odmah u II razred. Tako da sam ja, pored fakulteta i pored posla u Radio Beogradu, napredovao i sa muzičko-klarinetskim obrazovanjem, završivši i Srednju muzičku školu u klasi profesora Partlića.

Kasnije, 1960. godine, kada je profesor otišao u penziju, nasledio sam mesto profesora klarineta u Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, koja je bila pri Muzičkoj akademiji. Tu sam radio 6 godina. Kada sam prešao u Beogradsku filharmoniju, svoje mesto profesora klarineta dao sam kolegi Milenku Stefanoviću.

Muzičku Akademiju u Beogradu završio sam u klasi sjajnog profesora Bruno Bruna, a posle sam tu i magistrirao.

RL: Hajde da rezimiramo Vaš klarinetski staž.

– Sada sam u 81-oj godini života, a počeo sam da sviram klarinet od 1947. godine.

Znači, klarinetom se bavim punih 65 godina. Ovo su mojih prvih 80 godina života.