LAKA PRAKTIČNA VEŽBA

Pretpostavite da za nedelju dana imate javni nastup. Sviraćete delo koje ste dobro naučili, ali vam se već sada javlja neka doza nesigurnosti. Da biste se unapred psihički pripremili na buduću situaciju (na ono što se može desiti, ili ono što će se desiti), jer čovek se obično plaši nepoznatog, možda će vam pomoći sledeća vežba koja traje svega 4–5 minuta.   Uveče kad legnete i opustite se, živo i plastično zamislite vaš nastup. Vidite sebe pre početka potpuno smirenog i vedrog i sa jedinim motivom da sebe i svoju muziku poklonite divnoj publici. Doživljavate da je program počeo, čujete aplauz, vas prozivaju, izlazite nasmejani i prepuni samopouzdanja. Vidite kako činite smireno sve one predradnje koje slede pre početka nastupa (opisane u ovoj svesci-školi) i počeli ste da svirate. Osećate se ugodno. Vidite kako sve teče po planu i kako publika uživa u vašoj interpretaciji.   Vidite sebe i da ste pogrešili, ali bez obzira na to, vi mirno i bez panike nastavljate. Vidite da, na primer, neko priča u sali, ili da vam se neko smeje; čujete da je neko ljutito viknuo na vas u momentu muziciranja, ali vi opet preko svega mirno prelazite i najnormalnije nastavljate sa dobrim sviranjem. Možete pretpostaviti neku vašu zamišljenu situaciju u kojoj se možete naći, bitno je da živo dočarate srećan ishod. Šta vi u stvari na ovaj način radite? Vi se pripremate za budući događaj, tj. kako ćete iz njega uspešno ”izaći”. Ovo možete praktikovati i ujutro kad ustanete. Znači, 2–3 puta dnevno, sve dok ne dođe dan nastupa, kada će vam biti jasna celokupna situacija. Mnogi o nastupu razmišljaju tek onog dana kada treba da sviraju. Tada je već kasno, jer nisu proživeli budući nastup. Iz moje škole Učim klarinet III

NEGOVANJE ISPRAVNOG STAVA PREMA SEBI I PREMA TREMI

Niko ne voli i ne podnosi da vidi sebe u lošem stanju i lošem svetlu (da se obrukao, da mu nešto ne ide od ruke, da greši, da je nesiguran itd.). Ovo su neprijatna stanja duše. Svako voli da se dobro oseća. Imajte na umu da su greške normalna stvar. Đačko je vreme za greške i da se ”ne zna sve”, jer inače vi ne biste bili učenici već zreli umetnici (mada ćete često čuti da i oni greše). Nema uspešnog čoveka koji nije doživeo poraz, samo ima onih koji ne mogu da ga podnesu. Uspešan muzičar vrlo elastično prihvata život i sebe u njemu. Uspeh je zbir poraza i uspeha. Iz moje škole Učim klarinet III

RASPORED MUZIČARA U ORKESTRU

Prikazan je uobičajen (ali ne i obavezan) raspored instrumenata u simfonijskom orkestru: napred, ispred dirigenta, sede gudači, iza njih svirači drvenih duvačkih instrumenata i rogova, a u poslednjem redu svirači limenih instrumenata i udaraljki. Harfa i eventualno klavir obično se nalaze sa strane.     Mogućni su i donekle drugačiji rasporedi: na primer, druge violine se mogu nalaziti desno od dirigenta, a viole i violončela ispred njega; ili: svi drveni duvački instrumenti u jednom redu, a svi limeni iza njih, itd. Takođe, u operi, gde je orkestar smešten u udubljenju ispred pozornice, raspored će možda biti nešto drugačiji zbog ograničenog prostora. Raspored muzičara u orkestru    Na crtežu su nazivi instrumenata označeni italijanskim skraćenicama, koje se primenjuju i u orkestarskim partiturama: Žičani: Arp.     = harfa V. I      = prve violine V. II     = druge violine Vle.      = viole Vc.       = violončela Cb.       = kontrabasi ————————– Drveni duvači: Fl.        = flaute Fl. picc. = flauta pikola Ob.       = oboe C. ingl.    = engleski rog Cl. b.    = bas-klarinet Cl.       = klarineti Fg.       = fagoti Cfg.      = kontrafagot ————————— Limeni duvači: Cor.     = rogovi (horne) Tr.       = trube Trbn.    = tromboni Tb.      = tuba ————————— Udaraljke: Timp.    = timpani Batt.     = udaraljke (baterija) ————————— Ostali instrumenti: Pf.       = klavir ———————————————– * Primetićete da klarinetisti katkad, osim instrumenta na kojem sviraju, imaju ispred sebe na pultu još jedan klarinet. To znači da oni naizmenično sviraju, prema zahtevima kompozicije, na klarinetima in B♭ i in A ili in Es. Iz moje škole Učim klarinet IV

SATNICA VEŽBANJA (IV GODINA UČENJA KLARINETA)

U ovoj godini će se takođe malo produžiti vreme vežbanja. Najbolje rezultate ćete postići ako vežbate 2h, ili bar 1h i 30″. Redovno, svakodnevno vežbanje je neophodno da bi se napredovalo. Predlaže se sledeća satnica: 10 minuta izdržavanje dugih tonova, 20 minuta vežbanja skala, 35 minuta vežbanja etida, 10 minuta vežbanja čitanja s lista, 10 minuta vežbanja transpozicije, 35 minuta vežbanja lakih komada.       * Pauze u radu sami odredite, gde je potrebno. Naznačenu minutažu možete srazmerno smanjiti, a možete je i podeliti i u dve do tri etape. Iz moje škole Učim klarinet IV

TREMA I NJENO MANIFESTOVANJE

Nema čoveka na zemaljskoj kugli koji nije nekad u sebe posumnjao, koji se u nekoj kritičnoj situaciji nije uspaničio ili uplašio.       Svi mi različito reagujemo u određenim situacijama i imamo različite jačine straha od istih situacija. Na formiranje našeg reagovanja uticali su različiti životni faktori. Trema – drhtavica, znojenje ruku, nervoza…    Muzičarima je veoma dobro poznat strah od javnog nastupa. Nečija trema je krajnje parališuća, a nečija – podsticajna.       Drhtavica, sušenje usana, znojenje ruku, trenutni zaborav, nervoza; unutarnja borba i samoispitivanje: da li znam? Da li ću uspeti? Da li ću se obrukati? Šta ako pogrešim? – samo su neke od mnoštva propratnih pojava treme i redovnih pitanja koja se u ovakvim alarmantnim situacijama nameću.         Naučna definicija treme glasi: trema je strah od neuspeha. Iz moje škole Učim klarinet III