LAKA PRAKTIČNA VEŽBA

Pretpostavite da za nedelju dana imate javni nastup. Sviraćete delo koje ste dobro naučili, ali vam se već sada javlja neka doza nesigurnosti. Da biste se unapred psihički pripremili na buduću situaciju (na ono što se može desiti, ili ono što će se desiti), jer čovek se obično plaši nepoznatog, možda će vam pomoći sledeća vežba koja traje svega 4–5 minuta.   Uveče kad legnete i opustite se, živo i plastično zamislite vaš nastup. Vidite sebe pre početka potpuno smirenog i vedrog i sa jedinim motivom da sebe i svoju muziku poklonite divnoj publici. Doživljavate da je program počeo, čujete aplauz, vas prozivaju, izlazite nasmejani i prepuni samopouzdanja. Vidite kako činite smireno sve one predradnje koje slede pre početka nastupa (opisane u ovoj svesci-školi) i počeli ste da svirate. Osećate se ugodno. Vidite kako sve teče po planu i kako publika uživa u vašoj interpretaciji.   Vidite sebe i da ste pogrešili, ali bez obzira na to, vi mirno i bez panike nastavljate. Vidite da, na primer, neko priča u sali, ili da vam se neko smeje; čujete da je neko ljutito viknuo na vas u momentu muziciranja, ali vi opet preko svega mirno prelazite i najnormalnije nastavljate sa dobrim sviranjem. Možete pretpostaviti neku vašu zamišljenu situaciju u kojoj se možete naći, bitno je da živo dočarate srećan ishod. Šta vi u stvari na ovaj način radite? Vi se pripremate za budući događaj, tj. kako ćete iz njega uspešno ”izaći”. Ovo možete praktikovati i ujutro kad ustanete. Znači, 2–3 puta dnevno, sve dok ne dođe dan nastupa, kada će vam biti jasna celokupna situacija. Mnogi o nastupu razmišljaju tek onog dana kada treba da sviraju. Tada je već kasno, jer nisu proživeli budući nastup. Iz moje škole Učim klarinet III

NEGOVANJE ISPRAVNOG STAVA PREMA SEBI I PREMA TREMI

Niko ne voli i ne podnosi da vidi sebe u lošem stanju i lošem svetlu (da se obrukao, da mu nešto ne ide od ruke, da greši, da je nesiguran itd.). Ovo su neprijatna stanja duše. Svako voli da se dobro oseća. Imajte na umu da su greške normalna stvar. Đačko je vreme za greške i da se ”ne zna sve”, jer inače vi ne biste bili učenici već zreli umetnici (mada ćete često čuti da i oni greše). Nema uspešnog čoveka koji nije doživeo poraz, samo ima onih koji ne mogu da ga podnesu. Uspešan muzičar vrlo elastično prihvata život i sebe u njemu. Uspeh je zbir poraza i uspeha. Iz moje škole Učim klarinet III

RASPORED MUZIČARA U ORKESTRU

Prikazan je uobičajen (ali ne i obavezan) raspored instrumenata u simfonijskom orkestru: napred, ispred dirigenta, sede gudači, iza njih svirači drvenih duvačkih instrumenata i rogova, a u poslednjem redu svirači limenih instrumenata i udaraljki. Harfa i eventualno klavir obično se nalaze sa strane.     Mogućni su i donekle drugačiji rasporedi: na primer, druge violine se mogu nalaziti desno od dirigenta, a viole i violončela ispred njega; ili: svi drveni duvački instrumenti u jednom redu, a svi limeni iza njih, itd. Takođe, u operi, gde je orkestar smešten u udubljenju ispred pozornice, raspored će možda biti nešto drugačiji zbog ograničenog prostora. Raspored muzičara u orkestru    Na crtežu su nazivi instrumenata označeni italijanskim skraćenicama, koje se primenjuju i u orkestarskim partiturama: Žičani: Arp.     = harfa V. I      = prve violine V. II     = druge violine Vle.      = viole Vc.       = violončela Cb.       = kontrabasi ————————– Drveni duvači: Fl.        = flaute Fl. picc. = flauta pikola Ob.       = oboe C. ingl.    = engleski rog Cl. b.    = bas-klarinet Cl.       = klarineti Fg.       = fagoti Cfg.      = kontrafagot ————————— Limeni duvači: Cor.     = rogovi (horne) Tr.       = trube Trbn.    = tromboni Tb.      = tuba ————————— Udaraljke: Timp.    = timpani Batt.     = udaraljke (baterija) ————————— Ostali instrumenti: Pf.       = klavir ———————————————– * Primetićete da klarinetisti katkad, osim instrumenta na kojem sviraju, imaju ispred sebe na pultu još jedan klarinet. To znači da oni naizmenično sviraju, prema zahtevima kompozicije, na klarinetima in B♭ i in A ili in Es. Iz moje škole Učim klarinet IV

VRSTE KLARINETA

Klarineti se izrađuju u nekoliko veličina, čemu odgovaraju njihovi različiti tonski obimi i donekle različite zvučne boje. Svi ti srodni instrumenti čine porodicu klarineta.        Danas se koristi pre svega klarinet in B, kao i klarinet in A i bas klarinet. Zajednički pisani obim za sve vrste klarineta je: (e  –  g3, a ponekad i iznad g3)       Na B klarinetu ovi tonovi zvuče za veliku sekundu niže (d-f3), na A klarinetu za malu tercu niže (cis-e3), na malom Es klarinetu za malu tercu više (g-b3), na bas klarinetu za veliku nonu niže (D-f2, za oktavu niže od B-klarineta).      Nekada su bili u upotrebi i klarineti in C (zvuči kao što piše) i in D (zvuči za veliku sekundu više), kao i dublja vrsta – tzv. basethorn.      Danas se umesto basethornaponekad, ali retko, koristi alt-klarinet in F ili Es (zvuči za čistu kvintu ili veliku sekstu niže), a takođe se veoma retko upotrebljava najdublji instrument iz ove porodice – kontrabas klarinet (zvuči za oktavu dublje od bas-klarineta). Porodica klarineta: 1. klarinet in Es 2. klarinet in B 3. klarinet in A 4. bas klarinet        B klarinet ima svetao ton, vrlo je pokretljiv i sposoban za sve izražajne nijanse (f, p, legato, stakato, raspevane melodije, virtuozni pasaži). To isto važi za A klarinet, samo što mu je ton nešto mekši i tamniji. Oba se koriste u orkestru i kao solistički instrumenti i u kamernim ansamblima.      Es klarinet ima oštar, piskav zvuk, te se upotrebljava u simfonijskom orkestru za dobijanje posebnih efekata (humor, karikatura).        Bas klarinet je po obliku sličan saksofonu: gornji deo cevi sa usnikom povijen je unazad, a levak – naviše. On ima mek, taman, pomalo ”šupalj” ton, čija je specifična boja dragocena u orkestru. Retko se upotrebljava kao solo-instrument ili u kamernim sastavima.          Alt klarinet je po obliku sličan bas-klarinetu, samo je malo manji.       Kontrabas klarinet, koji, kao što je rečeno, ima samo izuzetno primenu u modernoj muzici, izrađuje se u raznim oblicima. Njegov ton je još tamniji nego kod bas-klarineta. Iz moje škole Učim klarinet IV

VEŽBANJE TRANSPOZICIJE

Sticanje prakse u transpoziciji treba početi mnogo pre no što klarinetista sedne u orkestar. Dakle, upravo sada. Za vežbanje isplanirajte svakodnevno 10′.            Započnite sa najlakšim etidama. Ako zamišljate da je etida pisana za klarinet in C – sviraćete (na klarinetu in B♭) za ceo stepen više. Na primer, umesto da svirate u C-duru, sviraćete  u D-duru; umesto u d-mollu u e-mollu itd.      Ako zamišljate da je etida pisana za klarinet in A – sviraćete (na klarinetu in B♭) za pola stepena niže. Na primer, umesto u C-duru u H-duru; umesto u b-mollu sviraćete u a-mollu itd.              Vremenom ovaj način rada primenjujte na sve složenije notne tekstove. Iz rečenog se vidi da je za spretno transponovanje neophodno dobro teorijsko poznavanje lestvica i tonaliteta.              Latinska izreka kaže: Vežbanje je najbolji učitelj. Iz moje škole Učim klarinet IV