Ante Grgin: Sonata za sopran saksofon i klavir. Stavovi: Allegro – Blues – Swing. Snimak sa koncerta Sonatissimo, koji je održan 10. maja 2014. godine. Velika dvorana Ilije M. Klolarca, Beograd. Solista: Ognjen Popović – soprano saxophone, Ante Grgin – piano
.
Ante Grgin: „Sonata za klarinet i klavir“. Stavovi: Allegro – Adagio – Vivo. Snimak sa koncerta Sonatissimo, koji je održan 10. maja 2014. godine. Velika dvorana Ilije M. Klolarca, Beograd. Ante Grgin – klarinet, Antonela Grgin – klavir.
Nastupaju:
Aleksandar Benčić, Ante Grgin, Antonela Grgin, Dragana Raić, Ljubiša Jovanović, Melita Benčić, Meri Bojić, Milan Radić, Miloš Vasiljević, Mladen Đorđević, Nenad Janković, Ognjen Popović, Rada Pećanac, Vladimir Stojnić i Zorica Cetković
Kao student klarineta Pariskog Nacionalnog Superior konzervatorijuma osvojio je sledeće nagrade :
– I superior nagrada kamerne muzike, data jednoglasno u klasi prof. Christian Lardé 1988. – I superior nagrada za klarinet, data jednoglasno u klasi Gui Deplus u 1989.
Tokom studija u Parizu, Radovan Cavallin je bio nagrađen i sa četiri stipendije:
– 1986. Ivo Pogorelić Stipendija.
– 1987. Nadia i Lili Boulanger Stipendija.
– 1988. i 1989. kao stipendista francuske vlade.
Dobitnik je nagrade na sledećim muzičkim takmičenjima:
– I nagrada na Jugoslovenskom takmičenju klarinetista 1981, 1983, 1995, i 1986. – I nagrada na Međunarodnom takmičenju za klarinet u Ankoni, u Italiji 1984. – I nagrada muzičkih kritičara „Vjesnik“ novina u Hrvatskoj (1985). – I nagrada “Dragan Gürtl”, Muzičke akademije u Zagrebu, kao najbolji učenik i izvođač na klarinetu 1986. – Nagrada Zagrebačkog univerziteta, kao najmlađi i najbolji student klarineta u 1986. – II nagrada na Međunarodnom takmičenju za klarinet „Ciudad de Dos hermanas“, Sevilja, Španija 1995.
Nastupao je na više od 400 koncerata kao solista u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Italiji, Francuskoj, Japanu, Belgiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji, a u bivšoj Čehoslovačkoj bio je praćen od: Varšavskog simfonijskog orkestra (Poljska), Nacionalnog simfonijskog orkestra Gotvaldov, (bivša Čehoslovačka), Simfonijskog orkestra Budio Theatre u Bolonji (Italija), „Solista u Zagrebu“, Simfonijskog orkestra Radio-televizije Hrvatska, Zagrebačke filharmonije, Zagrebačkog Kamernog orkestra; Beogradskog simfonijskog orkestara; Gran Canaria Filarmonog Orchestra (Španija), Gran Canaria simfonijskog orkestra, Francusko-Belgijskog orkestra (Brisel), Estremadura filharmonog orkestra itd.
Nastupao je na festivalima u Ferari (Italija), Dubrovniku (Hrvatska), Bad Hersfeldu (Nemačka), Granadi (Španija), Clarinetissimou (Brisel), Belgiji, Lisabonu, Portugaliji.
Kao solista, Cavallin je svirao na koncertu uz Stingai njegovu grupu, na koncertu Stingove turneje „Symphonicity“, 2011 u Las Palmasu na Gran Kanariji.
Radovan Cavallin svira na koncertu uz Stinga i njegovu grupu, na koncertu Stingove turneje „Symphonicity“, 2011 u Las Palmasu na Gran Kanariji.
Snimio je mnoge snimke za hrvatski, francuski i španski radio. Snimao je i za kompanije kao što su Croatia Records, Jugoton, Agrup Arte Producciones, Maguelone (sponzor Selmer, Pariz), Cristal Records, ASV, Sammit Records i Arte Nova BMG.
Držao je klarinetske majstorske kurseve u: Zagrebu, Milni na Braču, Grožnjanu, Opatiji (Hrvatska), Brussels Superior Conservatoir (Belgija), Lisbon National Clarinet Congress (Portugalija), Madrid Royal Superior Conservatoir (Španija), Murcia Superior Conservatory, Banda Municipal de Albacete i Avila, Quintanar de la Orden-Toledo, Areciffe, Arucas, Firgas, Las Palmas (Španija).
Bio je i član žirija na I, II, II i IV Međunarodnom takmičenju za klarinet „Julian Menendez“ u Avila (Španija).
Od 1989. godine na poziciji je glavnog klarinetiste i profesora Akademije za Gran Kanarija Philarmoni orkestar u Španiji i tu radi sa dirigentima kao što su: Rostropovich, Jurovski, Rhozdestvensky, Lopez Cobos, Herbig, Frubeck de Burgos, Gianandrea Noseda, Norman del Mar i drugi. Jedan je od osnivača sledećih grupa kamerne muzike:
Invencija mu je neiscrpna, a plodnost neverovatna: za svog kratkog života napisao je više od 600 dela. Podjednako je genijalan u operama, simfonijama, koncertima za razne instrumente, kamernim i klavirskim delima, kao i duhovnoj muzici.
Volfgang Amadeus Mocart Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K622
Stavovi:
I Allegro
II Adagio
III Rondo: Allegro
Uvod
UMocartovo vreme koncertantna dela za klarinet kompozitori su pisali više od pedeset godina. Sve to predstavlja niz rutinske literature iznad kog se ovaj muzički genije daleko nadvisio.
Mocartov koncert za klarinet i orkestar u A Duru, K622 je poslednje i u isti mah najzrelije instrumentalno delo jednog od najvećih muzičkih stvaralaca. U ovom remek-delu koncertantne literature uopšte i ujedno vrhunsko delo klarinetske literature ogleda se pozna zrelost stila u svojoj neizveštačenojjednostavnosti.
Kada je koncert nastao?
A-Dur koncert za klarinet i orkestar Mocart je pisao u toku rada na Rekvijemu. U svojoj trideset petoj godini života, 7. oktobra 1791 – dva meseca pred smrt (umro je 5. decembra 1791) – Mocart dovršava orkestraciju finala koncerta. Na žalost, nije mu bilo dato da čuje svoj koncert.
Mocart je bio inspirisan velikim izvodačko-tehničkim mogućnostima svog tri godine starijeg prijatelja, klarinetiste Antona Štadlera, koji je bio vrlo cenjen zbog naročito mekog i ljupkog tona. U “Popisu svih mojih dela”, Mocart je 28. septembra 1791. zapisao: “Koncert za klarinet za gospodina Štadlera starijeg”.
Kako je izgledala prvobitna verzija koncerta?
Prvobitna verzija koncerta nije sačuvana. U svom najranijem obliku koncert je bio delo u G-duru koje je Mocart predvideo za baset-horn, za solistu AntonaŠtadlera. Taj fragment (KV 584b) ima samo oko 200 taktova, ali je skoro jednak odgovarajućem odseku ргvog stava A-dur koncerta (KV 622) kakav sada poznajemo. Mocart je ovaj prvobitni komad prerađivao i pretvorio ga u kompletno, genijalno delo. Do dan-danas nije poznato da li transkripcija koju danas znamo potiče od samog Mocarta ili je to nečija zasluga za veštu transpoziciju u delo koje zahtava veći opseg instrumenta no što je pristupačan baset-hornu.
Premijera koncerta
Premijera koncerta bila je u Pragu, 16. oktobra 1791. Izveo ga je sam klarinetista Štadler. Doček nastupa od strane publike bio je uglavnom pozitivan. Berlinski muzički nedeljnik januara 1792. godine zabeležio je sledeće: “Gospodin Štadler, klarinetista iz Beča, čovek velikog talenta i priznat i poznat… Njegovo sviranje je sjajno i svedoči o njegovom kvalitetu.”
U ovom vrhunskom delu klarinetske literature, Mocart neizmerno koristi specifični zvučni kvalitet tada novog instrumenta. Čulno-topli zvuk klarineta otkrivaju bogate zvučne mogućnosti klarinetskih registrara (intervalski skokovi preko dve oktave), široka akordska razlaganja, mestimične hromatske pasaže i prateće trozvučne figure u najdubljem šalmajskom registru. Delo je vrlo inventivno. U njemu se klarinet bujno raspevava u drugoj temi prvog stava (Allegro).
Veruje se da drugi stav koncerta (Adagio) spada u najizražajnije stranice ikada napisane za neki solo-instrument, koji počinje široko-svečanom ozarenom temom.
Treći stav (Rondo: Allegro) je vrlo pokretan i elegantan. Važno je napomenuti da Mocart u svom koncertu ni u jednom momentu ne ističe virtuozitet kao što to čini Veber u svojim koncertima.
Kod Mocarta orkestar nema čisto prateću funkciju. U njemu su solista i orkestar izvanredno uravnoteženi (koncert je potpuno ravnopravan poznim klavirskim koncertima). Tu je orkestar krajnje transparentan. Tutti-stav Mocart često na kamerni način proređuje i udružuje klarinet u intimnom dijalogu sa vodećom violinom.
KLARINETSKA LITERATURA 