ČEMU SLUŽI I KAKO SE STIČE POZNAVANJE STILOVA

  Svaki klarinetista koji želi da se profesionalno bavi muzikom mora poznavati karakteristike muzičkih stilova različitih epoha. Takođe mora znati koji kompozitori su stvarali u datom vremenu i njihove stilove pisanja. 

      Sigurno je nedopustivo svirati Mocarta kao što se svira Veber, ili na primer Debisija kao Štamica.

   Zato je neophodno da već sada što više čitate i učite istoriju muzike, teoriju muzike, harmoniju. A naročito: slušajte dobra izvođenja dela iz različitih epoha — na koncertima, na radiju ili TV, sa ploča, CD-ova ili kaseta.

      Slušajte, ali i razmišljajte i analizirajte. Samo na taj način vaša interpretacija može biti stilski ispravna, tj. u duhu vremena kada je kompozicija nastala i njenog autora.

Iz moje škole
Učim klarinet IV


FRAZIRANJE

   Pod frazom se u muzici podrazumeva celovita muzička misao. Osećaj za frazu je osećaj za celinu. Dobro frazirati znači jasno razčlaniti muzičko delo prilikom izvođenja, tako da i slušalac može osetiti i pratiti logične celine. Fraziranje je sastavni deo lepog muziciranja.

      To bismo mogli uporediti sa glumcem ili govornikom koji jasno, izražajno i slikovito izgovara tekst, na pravim mestima zastaje, podiže ili spušta glas.

Dve fraze od po četiri takta. Primer iz kompozicije Razigrani akordi.
(Uzeto iz zbirke R. LazićaV. Peričića Raspevani klarinet I)

     Pročitajte notni tekst. Osetite gde je početak a gde završetak neke celine, gde je pravo mesto za predah. Pronađite gde je vrhunac melodije, a gde njen pad; gde treba pojačati a gde oslabiti ton (dinamičko senčenje), gde malo ubrzati a gde usporiti tempo (agogičko senčenje).

      No, to mora biti učinjeno sa merom i ukusom, jer preteranim sitnim detaljiziranjem gubi se celina kompozicije.


Iz moje škole
Učim klarinet IV


KAKO SE STIČE TEHNIKA BRZOG I LAKOG ČITANJA NOTNOG TEKSTA

  Ništa se ne može naučiti preko noći. Samo strpljivim radom stiče se do cilja: lako čitanje notnog teksta kao što se čita običan, slovni tekst. Zato je neophodno da svaki dan 10 minuta uvežbavate i usavršavate tehniku čitanja s lista.

     Počnite, na primer, sa etidama neke vama do tada nepoznate škole za I i II razred.

     Prvo pogledajte notni tekst (analizirajte predznake, tonalitet, vrstu takta, tehničke probleme i dr.) i odredite tempo u kom ćete je odsvirati. Ako u toku sviranja pogrešite, ne vraćajte se da biste ispravili grešku, već nastavite da svirate do kraja. Vratite se na pogrešena mesta, analizirajte ih i ponovo odsvirajte celu etidu u istom tempu. Potom je odsvirajte po treći put, samo sada u nešto bržem tempu (onoliko brzo da možete sve elemente dobrog sviranja da kontrolišete). I druge etide pređite po istom redosledu — i to u okviru vašeg 10–minutnog vežbanja čitanja s lista.

  Kasnije će vam koristiti čitanje svakog notnog teksta koji vam ”padne” pod ruku. Primetićete da vas više novi notni tekst uopšte ne iznenađuje.

Iz moje škole
Učim klarinet III


METRONOM

Razne vrste metronoma

  Metronom je sprava za određivanje–merenje brzine izvođenja neke kompozicije, skale ili etide. Svaki metronomski otkucaj predstavlja jedan taktov deo.

    Metronomi starije proizvodnje su satni mehanizmi kupastog oblika sa šipkastom šetalicom na kojoj se nalazi pokretni teg. Na metalnoj pločici ispod šetalice ispisana su tempa (od najsporijeg, 40 otkucaja u minuti, do najbržeg, 208 otkucaja). Šetalica čini konstantne i ravnomerne pokrete sa jedne na drugu stranu, pri čemu se čuju otkucaji. Kada je teg pri vrhu, pokreti šetalice i otkucaji su sporiji, a brži su ako je spušten.

       Kompozitori često pored tempa upisuju i metronomsku oznaku, kao na primerI = 120. To znači da će metronom otkucati 120 puta u minuti, tj. tom brzinom će se svirati svaka četvrtina.

      Najpoznatiji metronom ove vrste je Melcelov (Mälzel, izumitelj metronoma, 1815. godine), videti na gornjoj slici u sredini najveći drveni metronom.

       Danas su u upotrebi i elektronski metronomi (na struju ili baterije) u obliku džepnog digitrona. Oni nemaju ni šetalicu ni teg. Brzina otkucaja se na njima podešava kružnim regulatorom ili čak jednostavnim izborom željene brzine (broja). Pritiskom na određene tastere brzina se prikaže na malom ekranudispleju (videti gornju sliku, četiri metronoma u pozadini).

Iz moje škole
Učim klarinet III