RASPORED MUZIČARA U ORKESTRU

  Prikazan je uobičajen (ali ne i obavezan) raspored instrumenata u simfonijskom orkestru: napred, ispred dirigenta, sede gudači, iza njih svirači drvenih duvačkih instrumenata i rogova, a u poslednjem redu svirači limenih instrumenata i udaraljki. Harfa i eventualno klavir obično se nalaze sa strane.

    Mogućni su i donekle drugačiji rasporedi: na primer, druge violine se mogu nalaziti desno od dirigenta, a viole i violončela ispred njega; ili: svi drveni duvački instrumenti u jednom redu, a svi limeni iza njih, itd. Takođe, u operi, gde je orkestar smešten u udubljenju ispred pozornice, raspored će možda biti nešto drugačiji zbog ograničenog prostora.

Raspored muzičara u orkestru

   Na crtežu su nazivi instrumenata označeni italijanskim skraćenicama, koje se primenjuju i u orkestarskim partiturama:

Arp.     = harfa
V. I      = prve violine
V. II     = druge violine
Vle.      = viole
Vc.       = violončela
Cb.       = kontrabasi
————————–
Fl.        = flaute
Fl. picc. = flauta pikola
Ob.       = oboe
C. ingl.    = engleski rog
Cl. b.    = bas-klarinet
Cl.       = klarineti
Fg.       = fagoti
Cfg.      = kontrafagot
—————————
Cor.     = rogovi (horne)
Tr.       = trube
Trbn.    = tromboni
Tb.      = tuba
—————————
Timp.    = timpani
Batt.     = udaraljke (baterija)
—————————
  • Ostali instrumenti:
Pf.       = klavir

———————————————–

* Primetićete da klarinetisti katkad, osim instrumenta na kojem sviraju, imaju ispred sebe na pultu još jedan klarinet. To znači da oni naizmenično sviraju, prema zahtevima kompozicije, na klarinetima in B i in A ili in Es.

Iz moje škole
Učim klarinet IV


VRSTE KLARINETA

  Klarineti se izrađuju u nekoliko veličina, čemu odgovaraju njihovi različiti tonski obimi i donekle različite zvučne boje. Svi ti srodni instrumenti čine porodicu klarineta.

       Danas se koristi pre svega klarinet in B, kao i klarinet in A i bas klarinet.
Zajednički pisani obim za sve vrste klarineta je:

(e    g3, a ponekad i iznad g3)

      Na B klarinetu ovi tonovi zvuče za veliku sekundu niže (d-f3), na A klarinetu za malu tercu niže (cis-e3), na malom Es klarinetu za malu tercu više (g-b3), na bas klarinetu za veliku nonu niže (D-f2, za oktavu niže od B-klarineta).

     Nekada su bili u upotrebi i klarineti in C (zvuči kao što piše) i in D (zvuči za veliku sekundu više), kao i dublja vrsta – tzv. basethorn.

     Danas se umesto basethornaponekad, ali retko, koristi alt-klarinet in F ili Es (zvuči za čistu kvintu ili veliku sekstu niže), a takođe se veoma retko upotrebljava najdublji instrument iz ove porodice – kontrabas klarinet (zvuči za oktavu dublje od bas-klarineta).

Porodica klarineta:

1. klarinet in Es 2. klarinet in B
3. klarinet in A 4. bas klarinet

       B klarinet ima svetao ton, vrlo je pokretljiv i sposoban za sve izražajne nijanse (f, p, legato, stakato, raspevane melodije, virtuozni pasaži). To isto važi za A klarinet, samo što mu je ton nešto mekši i tamniji. Oba se koriste u orkestru i kao solistički instrumenti i u kamernim ansamblima.

     Es klarinet ima oštar, piskav zvuk, te se upotrebljava u simfonijskom orkestru za dobijanje posebnih efekata (humor, karikatura).

       Bas klarinet je po obliku sličan saksofonu: gornji deo cevi sa usnikom povijen je unazad, a levak – naviše. On ima mek, taman, pomalo ”šupalj” ton, čija je specifična boja dragocena u orkestru. Retko se upotrebljava kao solo-instrument ili u kamernim sastavima.

         Alt klarinet je po obliku sličan bas-klarinetu, samo je malo manji.

      Kontrabas klarinet, koji, kao što je rečeno, ima samo izuzetno primenu u modernoj muzici, izrađuje se u raznim oblicima. Njegov ton je još tamniji nego kod bas-klarineta.


Iz moje škole
Učim klarinet IV


VEŽBANJE TRANSPOZICIJE

     Sticanje prakse u transpoziciji treba početi mnogo pre no što klarinetista sedne u orkestar. Dakle, upravo sada. Za vežbanje isplanirajte svakodnevno 10′.

           Započnite sa najlakšim etidama. Ako zamišljate da je etida pisana za klarinet in C – sviraćete (na klarinetu in B) za ceo stepen više. Na primer, umesto da svirate u C-duru, sviraćete  u D-duru; umesto u d-mollu u e-mollu itd.

     Ako zamišljate da je etida pisana za klarinet in A – sviraćete (na klarinetu in B) za pola stepena niže. Na primer, umesto u C-duru u H-duru; umesto u b-mollu sviraćete u a-mollu itd.

             Vremenom ovaj način rada primenjujte na sve složenije notne tekstove.
Iz rečenog se vidi da je za spretno transponovanje neophodno dobro teorijsko poznavanje lestvica i tonaliteta.

             Latinska izreka kaže: Vežbanje je najbolji učitelj.

Iz moje škole
Učim klarinet IV


SATNICA VEŽBANJA (IV GODINA UČENJA KLARINETA)

   U ovoj godini će se takođe malo produžiti vreme vežbanja. Najbolje rezultate ćete postići ako vežbate 2h, ili bar 1h i 30″. Redovno, svakodnevno vežbanje je neophodno da bi se napredovalo.

Predlaže se sledeća satnica:

      * Pauze u radu sami odredite, gde je potrebno.

Naznačenu minutažu možete srazmerno smanjiti, a možete je i podeliti i u dve do tri etape.

Iz moje škole
Učim klarinet IV


BOŽIDAR „BOKI“ MILOŠEVIĆ

INTERVJU

BOŽIDAR – BOKI MILOŠEVIĆ

Jedan od naših najboljih i, zasigurno, najpopularnijih i najtraženijih klarinetista. Na zahtev mnogih čitalaca ovog našeg klarinetskog vebsajta, načinio sam sa Bokijem poduži intervju, jer legendarni klarinetista može i hoće o mnogo čemu vrednom da nam kaže, obzirom da se klarinetom aktivno druži već – punih 65 godina.

RL: Boki, dobrodošli na strane ovog našeg klarinetskog vebsajta, dobrodošli u ime svih njegovih posetilaca!

– Pozdrvavljam sve ljubitelje klarineta i ljubitelje kvalitetne muzike i želim vam da se što više srećemo u dobrom raspoloženju.

RL: Da li se sećate svog početka druženja sa klarinetom? Recite našim čitaocima nešto o tome.

Slika iz ranog detinjstva, Božidar sa sestrom Paraskevom.

Slika iz ranog detinjstva, Božidar sa sestrom Paraskevom.

– Moj kontakt sa klarinetom je bio slučajan. Vezan je za jedan rođendan, davne 1947. godine u Prokuplju.

Pošto sam 6 godina svirao violinu, doneo sam je na jedno slavlje, jer se kod nas slavlja uvek proprate muziciranjem. Sa nama je došao i moj drug, flautista, Dragi Aranđelović koji je poneo svoj stari klarinet. U jednom momentu, malo pripit, Dragi je uzeo moju violinu i počeo da je maltretira.

Pošto tada nije bilo lako nabaviti žice, uplašio sam se da mi ih ne pokida. Molio sam ga da mi vrati vilinu, ali on nije hteo ni da čuje. Da bih mu se osvetio, uzeo sam njegov klarinet sa stola i počeo da ga maltretiram, isto onako kako je on činio sa mojom violinom.

RL: Predpostavljam da niste mogli odmah da dobijete ton?

– Naprotiv! Verovatno prirodna predispozicija usana i zuba proizvela je odmah ton, a ne neki kiks. To me je ponelo, pogotovo što su tada  bili vrlo aktelni filmovi o čuvenim klarinetistima Beni Gudmanu (Benny Goodman) i Vudi Hermanu (Woody Herman). Od tada, verujem u ljubav na prvi pogled.

Zamolio sam druga da mi da klarinet da nosim kući, da ga malo pogledam.

Jedva sam čekao da svane. Majka je imala staro vranjsko trokrilno ogledalo. Kad sam stao sa klarinetom ispred ogledala, sam sebi sam izgledao nekako – dasa. Od tada violinu više nisam hteo da uzmem u ruke.

RL: Ko je bio Vaš prvi nastavnik klarineta?

– Pošto onda nije bilo muzičke škole, počeo sam kao samouk. Duvao sam u klarinet i duvao, a majka se samo hvatala za glavu:

„Pa, sine, ono lepo sviranje na violini!? Šta ti to znači: du, pa du, pa duuu!?„

– Međutim, ja sam bio uporan i istrajan… i tako su tekli dani…

U Prokuplju sam svirao po igrankama. To je bio jedini način da se napravi muzički kontakt sa publikom.

Kada sam bio đak sedmog razreda gimnazije, u Prokuplje je, sa svojim orkestrom, došao čuveni violinista Radio Beograda, Vlastimir Pavlović – Carevac. Imali su koncert u Domu armije.

Na večeri, u Hotelu „Evropa“, Carevac me je čuo dok sam sviram klarinet. Želevši da me upozna, zamolio je da me pozovu. Sav ustreptao, stao sam ispred maestra Carevca koji mi je ovako rekao:

“Momak, večeras si položio audiciju za Narodni orkestar Radio Beograda. Završi osmi razred gimnazije i dođi u Beograd“.

Tada je Radio Beograd bio centar muzičkog života stare Jugoslavije.

Plašio sam se da ponuđeni poziv čuvenog Carevca saopštim roditeljima.

RL: Završili ste osmi razred gimnazije i brže-bolje se uputili u Beograd?

– Došao sam 1950. godine u Beograd na studije. Upisao sam engleski jezik na Filozofskom fakultetu, da bih imao status studenta. U Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, kod profesora Franje Partlića, položio sam I razred pripremne (na osnovu onoga što sam znao i što sam samouk naučio) i primljen sam odmah u II razred. Tako da sam ja, pored fakulteta i pored posla u Radio Beogradu, napredovao i sa muzičko-klarinetskim obrazovanjem, završivši i Srednju muzičku školu u klasi profesora Partlića.

Kasnije, 1960. godine, kada je profesor otišao u penziju, nasledio sam mesto profesora klarineta u Muzičkoj školi “Josip Slavenski“, koja je bila pri Muzičkoj akademiji. Tu sam radio 6 godina. Kada sam prešao u Beogradsku filharmoniju, svoje mesto profesora klarineta dao sam kolegi Milenku Stefanoviću.

Muzičku Akademiju u Beogradu završio sam u klasi sjajnog profesora Bruno Bruna, a posle sam tu i magistrirao.

RL: Hajde da rezimiramo Vaš klarinetski staž.

– Sada sam u 81-oj godini života, a počeo sam da sviram klarinet od 1947. godine.

Znači, klarinetom se bavim punih 65 godina. Ovo su mojih prvih 80 godina života.