SEMINAR MATE BEKAVCA, Zagreb, 23. – 25. V 2014.

MIMuzički inkubator je neprofitno udruženje koji ima za cilj da doprinosi individualnom i sveukupnom razvoju mladih muzičara, stvaranju platforme za njihovu što kvalitetniju komunikaciju i poticanje međunarodne saradnje mladih muzičara.

U koprodukciji sa SC-om Zagreb, Muzički inkubator organizuje seminar Mate Bekavca, koji će se održavati u MM centru SC-a ZagrebSavska cesta 25.

Seminar je namenjen učenicima i studentima svih uzrasta, naravno, i profesorima. Da bi osigurali dovoljno vremena za individualni pristup svakom aktivnom polazniku, broj polaznika će biti ograničen na 18. Svaki aktivni polaznik će imati 2 sata s predavačem (raspored termina će se praviti u dogovoru s aktivnim polaznicima, koji će navesti termine koji im odgovaraju, a organizatori Muzičkog inkubatora, kao dobri domaćini, će se truditi da udovolje), te će se svaki individualni čas snimati i biće dostavljen polazniku u formatu koji mu najviše odgovara.

Cene kotizacija:

aktivni = 900,00 kn / 120,00 €
pasivni = 300,00 kn / 40,00 €

Prijave s kopijom uplatnice za kotizaciju primaju se zaključno do 16. V 2014. godine. Obzirom da je broj mesta ograničen, prednost će imati polaznici koji su se ranije prijavili.

 PRIJAVA:

PDF Vinjeta

 

 

….

“’SEMINAR ZA KLARINET

Mate Bekavac

MATE BEKAVAC

23. – 25. V 2014.

MM centar SC Zagreb
(Hrvatska)

———–

“’

Mate Bekavac je umjetnik koji spada u sam vrh svetske klarinetističke elite, a unazad nekoliko godina beleži zapažene nastupe u svojstvu dirigenta i kompozitora.

===

Klarinet je počeo da uči od 9 godina kod Franca Tržana i Darka Brleka u Ljubljani i Mariboru. Studije je započeo na MHS Graz, a naslov magistra stekao na salzburškom Mozarteumu.

==

Usavršavao se na prestižnom Julliardu u New Yorku i jednako renomiranom CNSM u Parizu. Za visoke umjetničke domete postignute na studiju u Salzburgu dodeljena mu je počasna nagrada austrijskog ministra za kulturu i umetnost (tzv. Würdigungpreis).

==

Bekavac je dobitnik prvih nagrada na takmičenjima u Lisabonu (1994.), Sevilli (1995.), Beogradu (1997.); finalist je takmičenja u New Yorku (1994.) te eurovizijskog takmičenja u Varšavi iste godine.

===

Kao kamerni muzičar sarađuje sa flautisticom Irenom Grafenauer, Kvartetom Tartini, violistom Jurijem Bašmetom, hornistom Radovanom Vlatkovićem, fagotistom Milanom Turkovićem i sa članovima Berlinske filharmonije, Bayrische Rundfunk orkestra i Münchenske filharmonije.

=

==

Solistički je nastupio sa svim slovenskim orkestrima, Kamernim orkestrom »Franza Liszta« iz Budimpešte, s Cappelom Istropolitanom, Salzburškim, Münchenskim, Zagrebačkim i Moskovskim solistima; orkestrom Frankfurtske opere, orkestrom Sarskoga i Portugalskog radija, orkestrom Philharmonie der Nationen i dr.

==

Za muzički arhiv Slovenačkog radija snimio je (sa Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije i dirigentom Antonom Nanutom) neka od glavnih dela literature za klarinet: Mozartov Koncert u A-duru, Debussyjevu Prvu rapsodiju, Françaixov Koncert i Grginov Concertino.

==

Februara 2004. godine, Mate Bekavac postaje laureat Prešernove zadužbine.

PROFESIJA INSTRUMENTALISTE

  Svršeni učenici, odnosno studenti klarineta imaju više mogućnosti za zaposlenje.

     Pre svega mogu biti članovi orkestrasimfonijskog (odnosno operskog), duvačkog, narodnog, zabavnog ili jazz-orkestra

   Ne potcenjujmo nijedan od njih: svaku vrstu muzike treba izvoditi profesionalno, tj. tehnički solidno, stilski korektno, sa uživljavanjem u duh i poruku kompozicije. Ne treba da očekuju da će odmah dobiti mesto prvog klarinetiste u orkestru: moraju biti strpljivi, dokazati se trajnim radom, zalaganjem i kvalitetom izvođenja.

        Ako u orkestarskoj kompoziciji vaš instrument ima deonicu sa težim mestima, ne treba da se pouzdate da ćete ih bez problema savladati spretnošću u čitanju s lista (iako je to orkestarskom muzičaru itekako potrebno!) i letimičnim ”prosviravanjem” pre početka probe; note svoje deonice ponesite kući i uvežbajte kritična (teža) mesta, da na iduću probu dođete spremni!

     Druga mogućnost — zaposlenje kao nastavnici klarineta u muzičkoj školi (ili, eventualno, privatni nastavnici instrumenta). Nikako to ne treba smatrati kao nešto ”niže” od izvođačke karijere.

    Dobar nastavnik mora da bude ne samo dobar izvođač koji, kad zatreba, može da lično pokaže kako nešto treba odsvirati, već i dobar pedagog i psiholog. On mora imati smisla za organizovanje nastave, za metodičnu postupnost u prelaženju gradiva sa učenicima, mora znati da se ”spusti na njihov nivo” i da svakom učeniku priđe individualno, da uđe u psihološke probleme mladog bića, da bez ljutnje ispravlja greške, ali i da pohvali svaki uspeh učenika. A iznad svega: da voli decu, da voli svoje učenike i svoj poziv!

        Naravno da je san svakog mladog instrumentaliste da stane kao solista ispred orkestra sa kakvim velikim koncertom iz svetske literature. Možda se to neće svakome od vas ostvariti, ali treba imati u vidu da su mnogi čuveni solisti proizišli iz orkestra, ili su istovremeno nastupali kao solisti i svirali u orkestru. A za koncertno nastupanje ima i mnogo drugih mogućnosti: udružite se sa vašim kolegama, sviračima drugih instrumenata, u ansambl — duo s klavirom, ili u kakav drugi sastav (videti poglavlje u ovoj knjizi Klarinet u orkestru i kamernoj muzici).

     Neki svetski poznati ansambli ponikli su još u đačkim klupama. A umetnički vredne literature ima za različite sastave — samo je treba dobro izvoditi!

      Najzad, svestrano obrazovan muzičar može nađi i zaposlenje koje nije u neposrednoj vezi sa njegovom strukom instrumentaliste — na primer kao muzički urednik na radiju ili TV i t. sl.

Iz moje škole
Učim klarinet IV


FRAZIRANJE

   Pod frazom se u muzici podrazumeva celovita muzička misao. Osećaj za frazu je osećaj za celinu. Dobro frazirati znači jasno razčlaniti muzičko delo prilikom izvođenja, tako da i slušalac može osetiti i pratiti logične celine. Fraziranje je sastavni deo lepog muziciranja.

      To bismo mogli uporediti sa glumcem ili govornikom koji jasno, izražajno i slikovito izgovara tekst, na pravim mestima zastaje, podiže ili spušta glas.

Dve fraze od po četiri takta. Primer iz kompozicije Razigrani akordi.
(Uzeto iz zbirke R. LazićaV. Peričića Raspevani klarinet I)

     Pročitajte notni tekst. Osetite gde je početak a gde završetak neke celine, gde je pravo mesto za predah. Pronađite gde je vrhunac melodije, a gde njen pad; gde treba pojačati a gde oslabiti ton (dinamičko senčenje), gde malo ubrzati a gde usporiti tempo (agogičko senčenje).

      No, to mora biti učinjeno sa merom i ukusom, jer preteranim sitnim detaljiziranjem gubi se celina kompozicije.


Iz moje škole
Učim klarinet IV


ANALIZA JAVNOG NASTUPA

  Ovo je veoma važan momenat u razvoju muzičara.

    Posle svakog nastupa treba sa nastavnikom klarineta izvršiti sveukupnu analizu. Tada treba o svemu popričati: o samom izlasku na podijum, o proteklom sviranju, o tempima, tonu, interpretaciji, ponašanju na podijumu, klanjanju, izgledu, do samog odlaska sa podijuma.

Nastavnik i učenik analiziraju protekli javni nastup


     Veoma je dobro čuti i mišljenja drugih slušalaca i gledalaca. Sve kritike nikada ne uzimajte kao argument za razočarenje, nego kao putokaz ka čemu treba više pažnje ubuduće usmeriti.

         Shvatite istinitost izreke: Čovek se uči na greškama.

Iz moje škole
Učim klarinet III