REPUBLIČKO TAKMIČENJE MLADIH KLARINETISTA SRBIJE, BEOGRAD 2013.

 BEOGRAD, 11- 12. aprila 2013.
MŠ „Dr Vojislav Vučković“

REPUBLIČKO TAKMIČENJE MLADIH KLARINETISTA SRBIJE

Tradicionalno, svake druge godine u Srbiji (nekada Jugoslaviji), održava se Republičko takmičenje mladih klarinetista Srbije u organizaciji Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije. I ove godine prijavili su se najbolji mladi klarinetisti Srbije da pokažu svoja umeća, a njihovi nastavnici svoja dostignuća iz oblasti klarinetske pedagogije.

—————————————————————————————————-

Pravilnikom Republičkog takmičenja, takmičari su u svakoj kategoriji mogli da odaberu jednu od 3 zadate kompozicije, a ostatak propisane minutaže da popune komadima po svojoj želji. Bili su podeljeni u 5 kategorija po godinama starosti:

VuckovicPRETKATEGORIJA: rođ. 2002. god. i mlađi
I KATEGORIJA: rođeni 2000. godine i mlađi
II KATEGORIJA
: rođeni 1998. godine i mlađi
III KATEGORIJA: rođeni 1996. godine i mlađi
IV KATEGORIJA
: rođeni 1994. godine i mlađi

Da bi se izbegle pristrasnosti i “kuhinje” које su decenijama podrivale validnost ovog značajnog takmičenja, Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije i ove godine donela je mudru odluku – ukazala je poverenje neutralnom stranom stručnom žiriju za instrument klarinet koga su sačinjavali:

Stefano KarsiliStefano Karzili, diplomirao je u klasi Paola Raspetija, a zatim nastavio studije klarineta u klasi profesora Vinćenca Mariozzija. Svira u Simfonijskom orkestru Milana, član je Duvačkog orkestra i nekoliko kamernih ansambala. Dobitnik je brojnih visokih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima.

Nastupao je na najpoznatijim svetskim scenama. Često je član žirija na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima za klarinet  i kamernu muziku. Drži majstorske kurseve za klarinet i kamernu muziku.

Radio je kao predavač klarineta i kamerne muzike na Univerzitetu u Kuvajtu i na Konzervatorijumu za muziku u Manili.

Profesor je klarineta i duvačke sekcije u Evropskom omladinskom orkestru C.E.I. Direktor je i profesor klarineta i teorije u MŠ “Una sera all’Opera” i profesor na akademiji u Milanu. Promoter je italijanskih ručno rađenih klarineta M.A.R.C.A i francuskih ručno rađenih piskova.

Stefano KarsiliVedran Tuce, posdiplomske studije za klarinet i bas-klarinet završio je u Bernu (Švajcarska) u klasi poznatog profesora Ernesta Molinarija. Nastupao je u mnogim zemljama Evrope i u Americi. Bio je član žirija na nekoliko međunarodnih takmičenja klarinetista, kao i predavač u zemlji i inostranstvu. Vrlo je aktivan kao solista na klarinetu.

Član je kamernih ansambala, često svira i kao član Sarajevske filharmonije, opere i baleta. Stalni je član i jedan je od osnivača ansambla za savremenu umetničku muziku SONEMUS. Mnogi kompozitori su mu posvetili svoja klarinetska dela koja je snimio na CD-ove.

Radi na Muzičkoj akademiji u Sarajevu kao profesor klarineta i kamerne muzike,  gde je i šef Odseka za duvačke instrumente.

Stefano KarsiliAndrej Zupan, 10 godina član Simfonijskog orkestra RTV Slovenije, 11 godina solo-klarinetista Ljubljanske Opere i Baleta. Solista je i član kamernih ansambala. Snimio je 21 CD. Osnivač je poznatog Slovenskog kvarteta klarineta sa kojima nastupa širom Evrope. Osnivač je tria u kojem nastupa sa suprugom, Natašom Zupan, priznatom sopranistkinjom.

Radi kao profesor klarineta na Muzičkoj akademiji u Ljubljani i na Konzervatorijumu za muziku i balet, takođe u Ljubljani. Držao je brojne seminare i mastorske radionice za klarinet širom Evrope. Često je član žirija nacionalnih i međunarodnih takmičenja klarinetista. Kao gostujući profesor, predavao je na inostranim univerzitetima (Oksford – Engleska, Univerzitet Njujork – SAD, Akademija Banska Bystrica – Slovačka, Royal Academy – Belgija, Muzička akademija u Sarajevu – Bosna).

Radi i kao dirigent Duvačkih orkestara KGBL i Duvačkog orkestra Eta Cerkno i orkestra mandolina u Ljubljani. Direktor je Međunarodnog muzičkog festivala Muzičko ljeto u dvorcu Podsreda.

BOŽIDAR „BOKI“ MILOŠEVIĆ – PORUKA MLADIMA

RL: Pre dvanaest godina Izdavačka kuća “Draganić” objavila je Vašu autobiografsku knjigu?

– Baka našeg čuvenog violiniste Stefana Milenkovića, Mirjana Milenković, napisala je knjigu o meni i mom životu. Dugo sam razmišljao kako da joj damo naziv. Išavši ulicom, tražeći odgovor, pala mi je ideja da radni naslov knjige bude: SA NEBA SAMO KIŠA PADA, jer sve ostalo mora da se zaradi poštenim radom.

SA NEBA SAMO KIŠA PADA

B————————————–

RL: Želja mi je da Boki Milošević, vrlo uspešan čovek i klarinetista, da nekoliko korisnih poruka i saveta mladim muzičarima.

– Mladi su danas dosta nestrpljivi. Hoće odmah da budu umetnici, da budu priznati od šire javnosti,  da budu popularni, da imaju mnogo para, da budu po novinama, da budu na TV-u, a nisu uradili osnovnu stvar, tj, nisu savladali zanat.

U svakom poslu zanat mora da bude prisutan, jer umetnost je nadgradnja. Kuća se ne pravi od trećeg sprata, već od temelja.


—————————————-

SAVET MLADIMA:

Radite pošteno i termeljno, jer je to uslov da dugo trajete. Obrnuto se kratko traje, kao kada vetar oduva lišće.

Čitajte knjige, razmišljajte o životu, čuvajte zdravlje i vežbajte svoj instrument.

Teško onom koji radi i gleda na sat kada će da mu prođe radno vreme. Taj je na velikim mukama, jer ga čeka sutra, čeka ga iduća nedelja, idući mesec i iduća godina.

Onaj koji voli svoj posao, ne oseća nikakvu tegobu.

Boki

—————-

RL: Mlade klarinetiste bi sigurno interesovao Vaš način rada i, uopšte, kakav je Vaš radni dan.

– Ja sada imam 81 godinu. Svakog dana izdržavam tonove, sviram sve durske i sve molske skale, jer moram da budem uvek spreman za izlazak na scenu. Teško je biti instrumentalista. Celog života se dokazuješ – uvek i stalno ispočetka.

Da bih bio fizički spreman i u kondiciji, svakog jutra radim parternu gimnastiku i hodam po čistom vazduhu kad god imam priliku za to, a priliku sebi stvaram svakog dana. Instrumentalisti treba, za razliku od pevača, da ispričaju priču bez reči (bez teksta – instrumentom).

Svakog dana me pozovu da nastupim na nekoj televiziji gde se svira uživo. Za to treba biti u kondiciji, dobrog zdravlja i da se ponovo dokažeš.

Poistovetio sam se sa bokserima, jer sam u mladosti i sam trenirao boks. Kako da izađem na nastup, ako nisam spreman? Kako bokser da izađe na meč, ako nije trenirao? Padaće mu ruke i biće nakautiran već u prvoj rundi.

Prema tome, ne dozvolite da vas niko nakautira, a nemojte ni sami sebe nakautirati time što nećete raditi, što ćete samo uživati.

Uživajte u onome što ste uradili – u svojim životnim rezultatima!

RL: Čitaoce ovog klarinetskog sajta će sigurno zanimati da kažete nešto više o Vašem klarinetu, o usniku i trskama koje koristite.

– Sviram na odličnom francuskom klarinetu Buffet Crampon S1, iz 1975. godine, koji se odlično pokazao. Sve ploče koje sam snimio, snimio sam na tom klarinetu.

Promenio sam dosta usnika, a sada koristim odličan stari Vandoren 66 koji mi je stajao 20 godina u fijoci.

Koristim tvrđe trske Vandoren No 3 ½, jer njime kvalitetnije izvodim dinamičko nijansiranje.

RL: Hvala Vam što ste bili dragi gost ovog klarinetskog sajta, ubeđen sam, na radost mnogih njegovih posetilaca. Srdačan pozdrav, do novog viđenja i novih informacija o Bokiju Miloševiću!

Srdačan pozdrav svim klarinetistima i ljubiteljima muzike Srbije i šire. Voli vas, Boki Milošević!

Boki Milošević (desno) i autor, Radivoj Lazić (levo).

STVARANJE TONA

  Istisnut vazduh iz donjih delova pluća, poput rečnog toka, nesmetano teče ka usniku. Njegova jedina ”brana” je jezik, koji svojom gornjom stranom (nešto iznad vrha) meko naleže na usnik.

     Početak tona (atak) ćemo dobiti malim odvajanjem jezika (”brane”) od usnika, kako bi vazdušni tok prošao (”ulio se”) u njega. Istovremeno sa ovim, meko izgovaramo (prosto ubacujemo u usnik) slog ta (može i tu, to, ti, te – zavisno od zemlje i njene škole). Trščani jezičak će zavibrirati i tako će se stvoriti ton. On mora biti jasan, svetao i prijatan za uho.

      Pri pokretima jezika, brada ne sme da se pomera ili da čini pokrete slične žvakanju. Ovo se isto odnosi i na donju usnu.

        Usnik, takođe, treba da miruje na donjoj usni – nipošto da ”šeta” pri pokretima jezika.

Iz moje škole
Učim klarinet I

DELOVI KLARINETA

  USNIK, ili tzv. pifla ili mundštik klarineta.
Najčešće se izrađuje od ebonita (vrste veštačke mase), ređe od stakla ili drveta.

  POKLOPAC USNIKA obično se izrađuje od metala (srebro ili nikl), plastike ili kože.

   TRŠČANI JEZIČAK, tzv. trska, kao što i sama reč kaže, izrađuje se od barske trske.

OBRUČ SA ZAVRTNJIMA, naziva se i poveznica ili mašinica. Pričvršćuje trsku za usnik. Izrađuje se od metala (srebro ili nikl) i plastike, a u novije vreme i od kože.

  BURENCE, pravi se od drveta, ređe od plastike. Oba kraja burenceta obavijena su metalnim obručima (srebro ili nikl).

   Telo klarineta čine dva dela:


    – GORNJE TELO, (napravljeno od drveta) sa rupicama i metalnim mehanizmom (srebro ili nikl) i

   – DONJE TELO, sa rupicama i metalnim mehanizmom, napravljeno od istog materijala kao  gornje telo.

  LEVAK, ili korpus, obično se pravi od drveta, ređe od plastike. Gornja i donja strana su obavijene metalnim obručima (srebro ili nikl).

Iz moje škole
Učim klarinet I

KUPOVINA KLARINETA

Prvi i osnovni savet je: ne kupujte klarinet dok se ne posavetujete sa nastavnikom. Vi ne znate koji štim i sistem klarineta (da li običan nemački ili Bemov francuski) vaš nastavnik zahteva i koliko dirki klarinet treba da ima.

Na lošem i neispravnom klarinetu ne mogu dasviraju dobro ni iskusni klarinetisti, a kamoli početnik.

Pri kupovini klarineta dobro je držati se izreke: ”Nisam toliko bogat da kupujem jevtine stvari”.

Najbolje je da početnik ima nov i kvalitetan instrument. Ovo bi mu mnogo olakšalo učenje.

Najpoznatije firme klarineta proizvode i najbolje klarinete. Najplemenitiji ton daju drveni klarineti. Plastični i bakelitni imaju tvrd i neprirodan zvuk.
  

Pri nastupu, znojenje prstiju je česta pojava. Usled znojenja prsti klizaju po dirkama. Zato proizvođači izrađuju klarinete sa niklovanim ili posrebrenim mehanizmom. Posrebren je, svakako, lepši, a i na njemu prsti manje klizaju.

 

Ako kupujete polovan instrument, takođe se konsultujte sa nastavnikom. Ovakav instrument može da ima dotrajalo drvo i dotrajali mehanizam. Može loše da štimuje, da bude naprsnut i dr.

 

Obavezno kupite nov usnik (iz higijenskih razloga) i od poznate firme (jer garantuje kvalitet), pa ćete lakše duvati i proizvesti lepši ton.

 

Najbolje trske proizvode najpoznatiji proizvođači.

Iz moje škole
Učim klarinet I