ERNEST AČKUN

Ernest Ačkun

(27. III 1930. — 28. IX 2001.)

Bio je vrlo snažna muzička ličnost zahtevnog-ogromnog izvođačkog repertoara, kao i zasigurno jedan od vodećih naših naj-instrumentalista u plejadi vrsnih klarinetista.

Tokom više od četiri decenije muzičke delatnosti, Ernest Ačkun se uvrstio u sam vrh jugoslovenskih umetnika.

Rođen je 27. marta 1930. u Hrastniku (srez Trbovlje — N. R. Slovenija), u radničkoj porodici od oca Ernesta, rudara i majke Elizabete, domaćice.

Osnovnu školu završio je u Hrastniku 1940. godine. Muzikom je počeo da se bavi 1941. godine kada je krenuo da uči klarinet i obou u tek otvorenoj muzičkoj školi u Trbovlju.

Roditelji Ernesta su za vreme okupacije simpatizirali i pomagali NOP, te je jula 1944. cela porodica prebegla u partizane. Tamo je Ernest bio zadužen za muziku u Glavnom štabu Slovenije.

Pismo roditeljima: Voljenoj mami i tati za uspomenu sa mog prvog javnog koncerta (18 godina), od sina Ernesta, 21. 11. 1948. Beograd.

Posle oslobođenja, vraća se kući i u jesen 1945. upisuje srednju muzičku školu u Ljubljani. Sledeće godine donosi čvrstu odluku da život posveti muzici, tj. klarinetu.

Na inicijativu profesora Muzičke akademije u Beogradu Bruno Bruna i njegovom pomoći, u jesen 1946. godine otišao je u Beograd, gde je 1949. završio srednju muzičku školu sa odličnim uspehom, a istovremeno, tako mlad (19 godina), angažovan je za II klarinetistu u orkestru Narodnog pozorišta u Beogradu i u Beogradskoj filharmoniji, da bi 1953. godine postao prvi klarinetista Beogradske filharmonije (sa 25 godina).

Svirajući u pomenutim orkestrima, Ernest se izdržavao. Poznata je i činjenica da je iz istih razloga bio prinuđen da radi teške fizičke poslove, pa čak i da prenosi klavire.

Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Bruno Bruna sa srednjom ocenom – odličan, muzička sposobnost – izrazita, 27. juna 1953. godine.

Od 1955 do 1957. godine, Ernest odlazi u Pariz na specijalizaciju kod čuvenog profesora za klarinet Ulyyssea Deleclusea na Conservatoire superieure.

Radio je i u Srednjoj muzičkoj školi Mokranjac, gde je predavao klarinet i bio šef Duvačkog odseka.

U Beogradskoj filharmoniji Ačkun je radio sve do dolaska na Fakultet muzičke umetnosti, 1975. godine, na Katedru za kamernu muziku. Tih godina Fakultet je imao veliku prazninu u nastavi kamerne muzike sa duvačkim ansamblima. Svoje studente, Ačkun je izvodio na javne časove, koncerte i na takmičenja i osvajao nagrade.

Godine 1985, Ernest Ačkun postaje redovni profesor Katedre za kamernu muziku na FMU u Beogradu.

KONCERTNA DELATNOST

Od 1948. godine, Ernest Ačkun deluje aktivno na koncertrnim podijumima Jugoslavije, a bio je čest gost i u drugim zemljama Evrope svirajući niz koncerata za klarinet i orkestar. Gotovo sav svoj ogromni repeartoar za klarinet, Ernest je snimio za Radio-Beograd i druge radio stanice. Godine 1984. izdao je ploču sa koncertima Mocarta i Stjepana Šuleka.

Ploča je pravo remek—delo izvođaštva.
Mogla bi se ravnopravno naći u najeminentnijim diskotekama u svetu.

U toku studija, Ernest je bio nekoliko puta nagrađivan za uspeh u učenju i to učestvovanjem na svim koncertima koje priređuje Rektorat Muzičke akademije u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i u Beču, gde je dobio vrlo pohvalne kritike.

Izvodeći skoro celokupnu literaturu za klarinet, Ernest Ačkun je zadužio domaće stvaraoce. Za njega su pisali koncerte i posvetili mu ih: Milan Ristić, Zlatan Vauda, Stjepan Šulek (1970), Stanojlo Rajičić, Duško Radić, Zoran Hristić, Petar Stajić, Petar Stojanović, Bruno Bjelinski i dr. Dela ovih kompozitora Ačkun je često izvodio na koncertnim podijumima i snimao za radio stanice širom Jugoslavije i u inostranstvu.

Kao solista, gostovao je po Francuskoj, Belgiji, Austriji, Italiji, Nemačkoj, Bugarskoj, i to uz dirigente kao što su: Zubin Mehta, Jean Martinon, Charles Bruck, Milan Horvat, Oskar Danon, Živojin Zdravković, Mladen Jagušt, Jovan Šajnović i drugi.

Vasilije Mokranjac (1984.): Preludijum za solo klarinet. Solista na klarinetu, Ernest Ačkun.

(PDF note kompozicije Vasilija Mokranjca: Preludijum nalaze se na dnu strane posle teksta – klikni ovde!)

O težini poziva muzičara–umetnika, Ernest Ačkun je često znao da kaže:

U ovom poslu čovek se stalno i stalno dokazuje, a nikada se ne može dokazati.

Pet puta je bio predlagan za Oktobarsku nagradu grada Beograda, a dobitnik je i mnogih drugih nagrada i priznannja. Sve to lepo ilustruje kvalitet njegovih resitala i nastupa.

RAD U BEOGRADSKOM DUVAČKOM KVINTETU I OSTALIM ANSAMBLIMA

Beogradski duvački kvintet (sleva-nadesno): Miodrag Azanjac – flauta, Marijan Bolfan – fagot, Ernest Ačkun – klarinet, Egon Gotvald – oboa i Stjepan Rabuzin – horna.

Od 1962. godine, Ernest Ačkun je član Beogradskog duvačkog kvinteta, u kojem svira i radi sa velikim entuzijazmom, pred sobom postavljajući uvek visoke ciljeve. Ovaj kamerni ansambl bio je najbolji ambasador ozbiljne i kamerne muzike, koji je reprezentovao naše i strano muzičko bogatstvo širom sveta: Pariz, Rim, Berlin, Moskva, Lenjingrad, Kopenhagen, Oslo, Bratislava, Bukurešt, Beč, Brisel, Novosibirsk, i mnogi drugi gradovi. Kvintet je imao više stotina nastupa i snimanja za radio i televizije Jugoslavije i u inostranstvu.

Ansambl je dobitnik mnogih nagrada i priznanja.

Beogradski duvački kvintet svojim izuzetnim izvođačkim kvalitetima izrastao je u jedan od naših vrhunskih kamernih ansambala, čiji kvalitet dostiže visok evropski nivo.

Enriko Josif, kompozitor, 1971.

XI Somborske muzičke večeri

Duvački trio (sleva-nadesno): Egon Gotvald – oboa, Ivan Turšić – fagot i Ernest Ačkun – klarinet.

Radeći kao prvi solo-klarinetista Beogradske filharmonije, Ernest Ačkun se aktivno bavio i drugim vidovima kamernog muziciranja. Bio je član duvačkog trija (1965.), septeta, noneta, a svirao je i Serenade za duvače V. A. Mocarta.

ZNAČAJ

U sve tri razgrađene oblasti izvođaštva: solističkog, kamernog i orkestarskog sviranja, Ernest Ačkun je dao svoj izraziti umetnički doprinos.

Kao kompletna muzička pojava, bio je veliki poznavalac muzike i svog instrumenta, sam vrh jugoslovenske muzičke scene.

Jedan je od najboljih orkestarskih i kamernih muzičara i klarinetista na ovim prostorima, radeći kao dugogodišnji prvi solo-klarinetista Beogradske filharmonije i kao član mnogih kamernih sastava.

Kao koncertni solista nastupao je i mnogo snimao u svim većim gradovima Jugoslavije i inostranstva.

Bruno Brun i Ernest Ačkun 1971. godine.

Ačkun je bio ambasador našeg muzičkog stvaralaštva i domaćeg klarinetizma. On je neumorno, visoko profesionalno ispunjavao svoju kulturnu životnu misiju u našoj sredini, prikazujući i skretajući pažnju i svetskoj muzičkoj javnosti na naše (i strano) muzičko bogatstvo i stvaralašto. Ovo potvrđuje činjenica da mu je toliko jugoslovenskih kompozitora posvetilo svoje koncerte za klarinet.

NAGRADE I PRIZNANJA

I nagradu na Omladinskom festivalu u Beogradu 1948. godine.

II negrada (prva nije dodeljena) na II Takmičenju muzičkih umetiika Jugoslavije u Ljubljani 1949. godine.

II negrada (prva nije dodeljena) na III Takmčenju muzičkih umetnika Jugoslavije u Beogradu 1951. godine.

Börderungs Prämie (24. kandidata) na Međunarodnom konkursu u Ženevi 1953. godine.

II nagrada na Međunarodnom konkursu u Minhenu (22 kandkdata) 1954. godine.

I nagrada (jedini dobitnik) na V Takmičenju muzičkih umetnika Jugoslavije u Skoplju 1954. godine.

5 puta je predlagan za Oktobarsku nagradu grada Beograda.

Dobitnik je nagrade Radio-difuzije za snimanje koncerta za klarinet Stjepana Šuleka 1969. godine.

Nagrade SIZ-a kulture dobio je 4 puta za resitale koji su održani u okviru ciklusa Internacionalni majstori /1978. 1979. 1981. 1984, kao i za izvođenje koncerta za klarinet M. Ristića 1977. dodine.