V. A. MOCART: KONCERT ZA KLARINET I ORKESTAR A-DUR, K622

Mocart

Austrijski kompozitor, zasigurno je jedan od najgenijalnijih i najvećih muzičkih stvaralaca svih vremena. 
Kao sedmogodišnje čudo od deteta svojim velikim umećem oduševljava slušaoce po evropskim dvorovima.
Kasnije, kao slobodan umetnik u Beču, teško živi i umire u bedi. Sa Hajdnom i Betovenom on čini sjajno trozvežđe bečkog klasicizma.
Invencija mu je neiscrpna, a plodnost neverovatna: za svog kratkog života napisao je više od 600 dela. Podjednako je genijalan u operama, simfonijama, koncertima za razne instrumente, kamernim i klavirskim delima, kao i duhovnoj muzici.
Klarinetu je posvetio jedan od najlepših koncerata u A-duru i kvintet za klarinet i gudače u istom tonalitetu.

——————————————————————————————————————-

Volfgang Amadeus Mocart
Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K622

Stavovi:

  • I   Allegro
  • II   Adagio
  • III  Rondo: Allegro

Uvod


U Mocartovo vreme koncertantna dela za kla­rinet kompozitori su pisali više od pedeset godina. Sve to predstavlja niz rutinske literature iznad kog se ovaj muzički genije daleko nadvisio.

Mocartov koncert za klarinet i orkestar u A Duru, K622 je poslednje i u isti mah najzrelije instrumentalno delo jednog od najvećih muzičkih stvaralaca. U ovom remek-delu koncertantne literature uopšte i ujedno vrhunsko delo klarinetske literature ogleda se pozna zrelost stila u svojoj neizveštačenoj jednostavnosti.

Kada je koncert nastao?


A-Dur koncert za klarinet i orkestar Mocart je pisao u toku rada na Rekvijemu. U svojoj trideset petoj godini života, 7. oktobra 1791 – dva meseca pred smrt (umro je 5. decembra 1791) – Mocart dovršava orkestraciju finala koncerta. Na žalost, nije mu bilo dato da čuje svoj koncert.


V. A. Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, I stav: Allegro.
Jumi Ito – klarinet i “Kamerata Serbika”, Biljana Radovanović – dirigent

Kome je Mocart namenio svoje delo?


Mocart je bio inspirisan velikim izvodačko-tehničkim mogućnostima svog tri godine starijeg prijatelja, klarinetiste Antona Štadlera, koji je bio vrlo cenjen zbog naročito mekog i ljupkog tona. U “Popisu svih mojih dela”, Mocart je 28. septembra 1791. zapisao: “Koncert za klarinet za gospodina Štadlera starijeg”.

Kako je izgledala prvobitna verzija koncerta?


Prvobitna verzija koncerta nije sačuvana. U svom najranijem obliku koncert je bio delo u G-duru koje je Mocart predvideo za baset-horn, za solistu Antona Štadlera. Taj fragment (KV 584b) ima samo oko 200 taktova, ali je skoro jednak odgovarajućem odseku ргvog stava A-dur koncerta (KV 622) kakav sada poznajemo. Mocart je ovaj prvobitni komad prerađivao i pretvorio ga u kompletno, genijalno delo. Do dan-danas nije poznato da li transkripcija koju danas znamo potiče od samog Mocarta ili je to nečija zasluga za veštu transpoziciju u delo koje zahtava veći opseg instrumenta no što je pristupačan baset-hornu.

Premijera koncerta


Premijera koncerta bila je u Pragu, 16. oktobra 1791. Izveo ga je sam klarinetista Štadler. Doček nastupa od strane publike bio je uglavnom pozitivan. Berlinski muzički nedeljnik januara 1792. godine zabeležio je sledeće: “Gospodin Štadler, klarinetista iz Beča, čovek velikog talenta i priznat i poznat… Njegovo sviranje je sjajno i svedoči o njegovom kvalitetu.”


V. A. Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, II stav: Adagio.
Jumi Ito – klarinet i “Kamerata Serbika”, Biljana Radovanović – dirigent

Još nekoliko reči o koncertu


U ovom vrhunskom delu klarinetske literature, Mocart neizmerno koristi specifični zvučni kvalitet tada novog instrumenta. Čulno-topli zvuk klarineta otkrivaju bogate zvučne mogućnosti klarinetskih registrara (intervalski skokovi preko dve oktave), široka akordska razlaganja, mestimične hromatske pasaže i prateće trozvučne figure u najdubljem šalmajskom registru. Delo je vrlo inventivno. U njemu se klarinet bujno raspevava u drugoj temi prvog stava (Allegro).

Veruje se da drugi stav koncerta (Adagio) spada u najizražajnije stranice ikada napisane za neki solo-instrument, koji počinje široko-svečanom ozarenom temom.

Treći stav (Rondo: Allegro) je vrlo pokretan i elegantan. Važno je napomenuti da Mocart u svom koncertu ni u jednom momentu ne ističe virtuozitet kao što to čini Veber u svojim koncertima.


Mocart: Koncert za klarinet i orkestar A-Dur, K.622, III stav: Rondo (Allegro).
Jumi Ito – klarinet i “Kamerata Serbika”, Biljana Radovanović – dirigent

Kod Mocarta orkestar nema čisto prateću funkciju. U njemu su solista i orkestar izvanredno uravnoteženi (koncert je potpuno ravnopravan poznim klavirskim koncertima). Tu je orkestar krajnje transparentan. Tutti-stav Mocart često na kamerni način proređuje i udružuje klarinet u intimnom dijalogu sa vodećom violinom.

Externi linkovi


Literatura


Radivoj Lazić: Učim klarinet I – IV, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
Radivoj Lazić: V. A. Mocart

About these ads

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s