|
Po završetku vežbanja, svaki deo klarineta treba strpljivo obrisati. Ovim načinom sprovodimo higijenu i sigurno produžavamo vek instrumentu. Neobrisane kapljice se slivaju u jastučiće i oni trule, dok drvo bubri i može da naprsne (najčešće burence i gornje telo).
Metalne delove, takođe, brišemo do ponovnog sjaja. Tako čist klarinet pakujemo u kutiju, koja ga štiti od lomova, promena temperatura i vlage. Krpu za brisanje možemo lako napraviti od maramice. Za jedan njen kraj vežemo kanap, koji na donjem delu ima pričvršćen metalan teg obavijen platnom da ne para unutrašnjost klarineta. Klarinet treba brisati i u pauzama sviranja. Skinemo usnik i pustimo teg s kanapom da padne kroz levak u instrument, pa ga prihvatimo na vrhu burenceta i provlačimo krpu nekoliko puta. Usnik nipošto ne brišemo ovako, jer bi to oštetilo vrh i uglove plastike, koji su najvažniji za stvaranje tona. Njega samo operemo mlakom vodom (ne i plutu) i bez pritiskanja pažljivo obrišemo vatom ili mekom krpom. Trsku obrišemo i stavimo u njenu kutijicu. Sve plutane delove prilikom spajanja klarineta, po potrebi, malo namažemo lojem. Opruge (federe), zglobove i šrafiće svaka tri do četiri meseca podmazujemo finim mašinskim uljem. Bar jedanput u godini dajemo instrument na servisiranje. Klarinet nemojte nipošto izlagati naglim temperaturnim promenama (npr. iz tople u hladnu sobu), jer može doći do prskanja drveta. Ne ostavljajte ga na mesta gde pada jaka sunčeva svetlost. Kutiju sa klarinetom ne stavljajte na radijator ili kraj njega. Iz moje škole |
KLARINETSKA LITERATURA 
