POSTANAK I RAZVOJ KLARINETA

Po svom poreklu, klarinet je najmlađi drveni duvački instrument. Još u antičko doba i u srednjem veku postojali su različiti tipovi duvačkih instrumenata. Najbliži preteča je srednjovekovni drveni duvački instrument koji se u Nemačkoj zvao šalmaj (Scalmei), a u Francuskoj šalimó (chalumeau). Oba naziva potiču od latinske reči kalamus (calamus), što znači trska.

Prvi klarinet je načinio nemački graditelj flauta Johan Kristof Dener (Johann Christoph Denner) iz Nirnberga, između 1690. i 1700. godine. On je preradio jednu vrstu šalmaja, povećavajući mu zvučni obim dodavanjem broja rupica i dve dirke.

Klarinet je dobio ime po visokim baroknim trubama svetlog zvuka zvanim klarinama (clarino), čiju je ulogu u orkestru kasnije i preuzeo.

Dalje usavršavanje klarineta je vezano za brojna imena graditelja i sviranja na njemu, koji su mu tokom vremena dodavali pojedine dirke. Sigurno najrevolucionarniji napredak klarineta predstavlja primena Bemovog (Böhm) mehanizma, oko 1840. godine.

U prošlosti su građeni klarineti u raznim veličinama i štimovima: A, B, C, Es, As itd. Danas se najviše koriste B i A klarineti, ređe Es, kao i bas-klarinet.
    

Među prvima u orkestru klarinet koriste francuski kompozitor Ramo (Rameau) i predstavnici manhajmske škole (K. ŠtamicK. Stamitz i drugi). Naročito ga je cenio i upotrebljavao Mocart (Mozart). Od njegovog vremena, klarinet se redovno nalazi u simfonijskom orkestru, a koristi se i kao solo instrument.

Iz moje škole
Učim klarinet I

Advertisements

2 responses to “POSTANAK I RAZVOJ KLARINETA

  1. Kako sam igrom slučaja šef etnomuzikološkog odseka, Vaš me je novi tekst odmah asocirao na našeg „deda Srećka“ koji predaje frulu, okarinu i dvojnice u osnovnoj muzičkoj školi. Radi se od retkom primeru „srpskih neotkrivenih bisera“, koji, iako samouk, toliko zna o graditeljstvu, poreklu, razvoju i primeni klarineta, da je to neverovatno (sam tragao, sam pronalazio, živi u Veluću između Kraljeva i Trstenika). Verujem da bi Vam prijao razgovor sa njim, pogotovo u slučaju da vas interesuju etnološke predispozicije Srba za svirku na karinetu, kako, kada i od kuda ta veza i ljubav. A svaki se veliki umetnik oslanja na svoj izvor i koren, bez obzira koliko toga bio svestan. Igrom slučaja, ili nekim višim promislom,. njegov unuk, Darko Perčević, sada je zaista sjajan mladi klarinetista, upisao postdiplomske studije u Švajcarskoj. A upoznao je muziku sa svojim dedom uz frulu. Uz sve to, Srećko dosta zna i o „klanetu“, ali to je već druga priča. U svakom slučaju, sviđa mi se Vaš novi članak i uvek se radujem da nešto novo saznam. Nadam se da Vas nisam umorila mojim paralelama i sklonošću da tragam za najdubljim slojevima jer se tamo kriju „univerzalije“ iliti suština. Veliki pozdrav i svako dobro.

    • Pre svega, hvala Vam sto ste se javili. Zaista imate vrlo istančan smisao za suštinu stvari. Predlozi su vrlo interesantni, bez obzira što se ne bavim etnomuzikologijom. Uvek je dobro nešto naučiti. Lepo bi bilo da „prikačimo“ neki tekst i „deda Srećka“ i kolege Darka Perčevića. Šta mislite? Mislim da bi ovakav način bio odličan za nove spoznaje svih ljudi „žednih“ znanja. Mnogo pozdrava i srećni Vam predstojeći praznici!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s