|
Istisnut vazduh iz donjih delova pluća, poput rečnog toka, nesmetano teče ka usniku. Njegova jedina ”brana” je jezik, koji svojom gornjom stranom (nešto iznad vrha) meko naleže na usnik.
Početak tona (atak) ćemo dobiti malim odvajanjem jezika (”brane”) od usnika, kako bi vazdušni tok prošao (”ulio se”) u njega. Istovremeno sa ovim, meko izgovaramo (prosto ubacujemo u usnik) slog ta (može i tu, to, ti, te – zavisno od zemlje i njene škole). Trščani jezičak će zavibrirati i tako će se stvoriti ton. On mora biti jasan, svetao i prijatan za uho.
Pri pokretima jezika, brada ne sme da se pomera ili da čini pokrete slične žvakanju. Ovo se isto odnosi i na donju usnu.
Usnik, takođe, treba da miruje na donjoj usni – nipošto da ”šeta” pri pokretima jezika.
Iz moje škole
Učim klarinet I
|
KLARINETSKA LITERATURA 